Израда коледарских маски

У овом снимку можете видети поступак израде традиционалних српских маски, као део шире словенске традиције знане под именом  „Коледари“.

Маскирне поворке чине један од главних елемената у обичајима током зимског периода. Зооморфне и антропоморфне маске справљали би младићи. Они би под њима ходили од куће до куће у оквиру одређеног региона, носећи звона и певајући песме правили би изузетну буку, док би их мештани даривали различитим даровима. Њихов главни задатак је да отерају зле духове и донесу плодородности домаћинству. У овим зооморфним костимима они предстаљају предке, који долазе из оностраног како би помогли током зиме и најавили предстојећи период обнове вегетације. Током зимског периода култ предака и култ вегетације бивају наручито испреплетени.


Снимак и монтажа:
Владимир Ћосић

Музика:
Svarica - Trudan Hod

Додир земље

Приликом наступања смрти, различитим поступцима се настоји олакшати мука и омогућити правилан прелаз души покојника. Један од таквих ритуалних радњи јесте и спуштање самртника на земљу. Овим чином он долази у физички контакт са тлом, које се сматра једним од пребивалишта мртвих. Тиме се самртник приближава преминулим прецима, и посредно путем земље долази у додир са њима. Такође, истим овим поступком он се враћа под окриље Мајке Земље. Занимљиво је да се овај поступак везан уз крај живота појединца, такође налази и његовом почетку, приликом доласка на свет. Наиме, први чин који би се вршио приликом рођења детета било је његово полагање на земљу, или би се сам порођај неретко одвијао при земљи. Овим се поступак људског рађања поистовећује са рађањем целокупне природе. Међутим, исто тако се наглашава хтонична природа детета, које на овај свет долази из оностраног. Тако истоветан обредни поступак повезује почетну и завршну тачку људског живота.
Текст: Душан Божић


Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Бојан Јовановић - „Магија српских обреда“, Просвета, Ниш, 2001

Слика:
Максим Сухарев - Навь

Милати се

Након обављене жетве на имању се чувао последњи сноп жита. Из тог снопа узимано је зрневље које је се користило приликом спремања обредног хлеба у време јесењих, односно зимских светковина. Тада би домаћин благо скривен иза овог хлеба упиткивао укућане да ли га они виде, односно да ли се мила, помаља, иза хлеба, Након што би му укућани одговорили да га могу видети, он би им упућивао одговор формулом: „Сад мало, а до године ни мало”. Имајући на уму да наредна жетва буде још богатија, да се прикупи још више жита, а самим тим и да још већи хлеб буде сапремљен. Овакав обред знан је готово свим словенским народима, у неким регионима ипак не би било обредног хлеба, већ би домаћин био скривен управо иза оног последњег снопа чуваног у кући или у амбару. А посебност ове ритуалне радње је што њу, у истоветном облику, затичемо и међу писаним изворима западноевропских хроничара који извештавају о овом обреду приликом жетвених светковина западнословенских Рујана, на рту Аркона у светилишту бога Свентовита.
Текст: Душан Божић

Литература:
Шпиро Кулишић, - „Из старе српске религије”, Српска књижевна задруга, Београд, 1970
Донат Њевјадомски - „Како посејеш, тако ћеш и жњети”,  Кодови словенских култура 5 – Земљорадња, 2000, стр. 39-55

Слика:
Душан Божић - Чесница

Стазом словенског наслеђа - вампир

Литература:
Афанасьев, Александр Николаевич, - „Славянские колдуны и их свита“, РИПОЛ классик, Москва, 2009
Bandić, Dušan, - „Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda“, Kultura, 50, 1980, str. 81-103
Благојевић, Гордана, - „Прилог проучавању вампира у Срба или лужничке приче о Вампиру“, Гласник Етнографског института, LII, 2004, стр. 235-242
Vermeir, Koen, - “Vampires as Creatures of the Imagination:Theories of Body, Soul and Imagination in Early Modern Vampire Tracts (1659-1755)” , Diseases of the Imaginationand Imaginary Disease in the Early Modern Period, 2012, pp.341-373
Ђорђевић, Тихомир, - „Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању“, СЕЗб, LXVI, 1953, стр.149-219
Зечевић, Слободан, - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
 Јовановић, Бојан, - „Вампир као метафора“, Гласник Етнографског института, LII, 2004, стр. 227-233
Левкиевская, Елена Евгеньевна -  - „Вампир“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Левкович, Надія, - „Упир дводушник в системі демонологічних уявлень Бойків“, Етнічна історія народів Європи, 25, 2008, стр. 57-63
Лома, Александар, - „Димом у небо“, Кодови словенских култура 9 – Смрт, 2004, стр. 7-64,
Oinas, Ј. Felix, - "Heretics as Vampires and Demons in Russia", Slavic and East European Journal,  22.4, 1978, pp. 433-441
Павловић, Александар, - „Представе о вампиру као упозорење живима“, Баштина, бр. 28, 2010, стр. 251-274
Plas, Pieter, - „Vukovi i smrt: tanatološko značenje vuka u tradicijskoj kulturi zapadnojužnoslavenskog područja“, Narodna umjetnost, 47/2, 2010, str. 77-95
Раденковић, Љубинко, - „Вампир, вукодлак, върколак“, Моћ књижевности: in memoriam Ана Радин, Балкано- лошки институт САНУ, 2009, стр. 275-282
Спировска, Лепосава ,Вражиновски,Танас, - „Вампирите во македонските верувања и преданија“, Институт за фолклор Марко Цепенков, Скопје, 1988

Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Дамир Маркотић - Светослав(Сварица)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић

Сенка

Будући да је нераздвојива од тела које заустављајући светлост ствара сенку, она се сматра његовим саставним делом. Тако сенка сваког човека јесте продужетак његовог тела. А исто то важи и за животиње, али и неживе ствари попут камења или одређених објеката. Како су тело и сенка изједначени, верује се да се путем ње може утицати на тело. Сходно томе се води рачуна да се не нагази туђа сенка. Такође магијским радњама над сенком се настоји наудити њеном носиоцу или обрнуто од тога, скинути урок са особе или обезбедити њена заштита. Док би се по различитим облицима и јачинама сенке гатало о дуговечности живота појединца. Одвајање сенке од тела најчеће би означавало смртни исход. Док би без ње била једино одређена бића словенских веровања.
Текст: Душан Божић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
А.А. Плотникова - „Тень”, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 5, Международные отношения, Москва, 2012

Слика:
Сенка - Душан Божић

Гавран

Ова птица је распрострањена на читавој северној хемисфери, због чега ће наћи своје место у митовима многих народа широм планете. Сходно томе и Словени су уткали представу о овој животињи у своја веровања. Тако гавран, услед своје црне боје, али и стрвинарске исхране, добија злослутан предзнак и схвата се као доносилац лоших вести, од чега се народ настојао заштитити заговорима попут: „Колико бео, толико јео, колико сив толико жив!“. Из чињенице да се гаврани хране ратницима палим на бојном пољу долази представа о овој птици као водичу душе у онострано. Управо због тога је и сам табуизован. Међутим, гавран се исто тако схвата и као најмудрија птица, услед своје способности да опонаша различите звукове, међу којима и људски говор. Ова његова способност утицала је да се гавран доживљавава и као животињска форма вештаца и врачева.
Текст: Душан Божић

Литература:
Александр В. Гура - „Символика животных в славянской народной традиции“, Индрик, Москва, 1997
Александар Лома - „Два врана гаврана - Corvus corax у словенској епици - компаративни поглед“, Кодови словенских култура 8, Београд, 2003, с. 109-132.

Слика:
Lindsey Kustusch

Здравица

Здравица је обредно жртвовање пића из посуде његовим проливањем а затим испијањем, чија је сврха да обезбеди здравље и напредак људи. Овај обред је заступљен у свим битним животним догађајима као што су свадба, рођење, бабине, при почетку и завршетку сваког већег рада као и током празника. Уз здравицу изражавају се жеље, сажете и најчешће стиховане, у облику молитве упућене богу, у циљу да побуди његову самилост. Такође, у здравицама се приказују и сликовита предвиђања (,,...ракија жеженица, биће добра пшеница...'') а у списима хроничара Сакса Граматика је забележен обред гатања помоћу пића, где би жрец по нивоу пића које се налазило у рогу који је држао кумир предвиђао да ли ће година бити родна или не.
Поред горе наведених прилика, здравица се такође пије о сахрани и даћи али се не назива тако.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Растко Костић - Пад Арконе или сумрак словенског паганизма, Атос, Београд, 2009

Слика:
Николай Кочергин - Руслан и Людмила