Миш

Према индоевропским митолошким представама миш се схвата као сеновита животиња односно нечисто биће које припада силама подземног света у чијем облику међу људе могу доспети болести или нечисте силе. За време „мишијих дана” сеоске жене нису обављале женске послове а забрањено је било и отварање амбара, остава са храном и ковчега са рубљем. Ноћу је било забрањено звиждати јер се верује да се тако призивају мишеви.Такође душе умрлих су се замишљали у облику мишева и ако би га мачка случајно убила укућанима би претила невоља због убијања претка.По народном веровању се сматра да мишеви могу предсказати време, сиромаштво и смрт.
Текст: Милош Костић

Литература:
Вања Станишић - „О табуизацији назива миша на централном балкану”, Balcanica, br. 32-33, 2002, str. 155-174
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Александр В. Гура  -  „Миш”, „Словенска митологија енциклопедијски речник”, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Максим Сухарев - „Мышь”