Воден

Водењак, вођаној, водник и слични облици имена назив су за речног духа код словенских народа. Свака река има свог домаћина, он је настањен на дну речног корита у стакленом дворцу а сусреће се код вирова, покрај воденица или на ушћима. Његов изглед описује се различито, он може бити у људском обличју, уз одређена животињска обележја или у потпуно животињском лику. Тако може мењати облик од омаленог човека зелене коже са алгама на коси до напросто велике рибе. Иако се најчешће сматра лошим духом који утапа људе, воден уме помагати рибарима, зато су му људи приносили жртве како би га одобровољили. К њему иду сви утопљеници, који после живе у његовом царству па се стога сматрају опасним јер нису прошли обред који би им омогућио правилан прелаз.
текст: Душан Божић

Литература:
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања”, Вук Караџић, Београд, 1981
Володимир Гнатюк - „Нарис української міфологї”, Iнститут народознавства НАНУ, Львів, 2000
Елена Левкиевская - „Мифы русского народа”, Астрель, Москва, 2000

Слика:
Виктор Глебович Бритвин - „Водяной”