Простор који је је најчешће ограђен каменом и користи се за вршидбу, али и као место састајања и игранке. Осим тога, гумно је поприште и за многе ритуално-магијске обреде који су најчешће имали циљ да обезбеде летину и наредне године. На њему се окупљају многа бића као што су виле, крилате змије али и демони који могу утицати на вршидбу. Из тог разлога су људи прибегавали разним начинима да одобровоље и ублаже бес нечистих сила. Верује се да се на напуштеном гумну окупљају вештице које на њему играју и договарају се коме ће начинити зло. Како многа магијска места имају одређена правила и забране тако ни ово место није изузетак. Док траје вршидба не ваља пити воду, „да киша не би натопила жито“, а такође не ваља ни јести, „да жито не би појели мишеви“.
Текст: Милош Костић
Литература:
Анна А. Плотникова –„Гумно“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Вук Стефановић Караџић - „Српски Рјечник“, Беч, 1818
Слика:
„Гумно“ – Душан Јевтовић
Нема коментара:
Постави коментар