Перун

Божанство које налазимо код све три гране словенских народа и које је најзаступљеније у изворима. О њему поред писаних извора сведочи и етнографска грађа, топоними па чак и лична имена. Најчешће се о Перуну говори као о богу грома на шта упућује и сама етимологија његовог имена, поред тога помиње се као заштитник ратника и оличење правде које настоји успоставити ред. Његова силовитост се исказује бљеском муња и ударом грома, што народ објашњава као Перуново оружје у облику стрела, батине или секире. У обредним песмама када је у животињском облику представља се као птица грабљивца која стоји на златном врху дрвета света, док је у људском облику он господар двора на гори. Сходно томе, света места посвећена Перуну увек се налазе на узвишењима. Дрво посвећено овом божанству је храст, чију повезаност са громовником налазимо на индоевропском нивоу.
Текст: Душан Божић, Милош Костић

Литература:
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Иордан Иванов - „Культ Перуна у южных славян”, Лагода-100, Москва, 2005

Слика:
„Перун” - Максим Кулешов