Перињ

Још и најстарији писани извори извештавају о светилишту Перуна које је на брду при свом Новогроду подигао Добриња, ујак чувеног Владимира Свјатославича. Нешто каснији новогродски летопис затим потврђује исте наводе о светилишту с тим што место на ком је оно подигнуто изричито назива Перињ (Перынь), име под којим ће цео регион остати запамћен. Године 1951. овакви наводи су потврђени, када археолошка експедиција открива остатке некадашњег светилишта. У свом темељу оно има облика цвета са осам латица. Средиште је кружница од 21. метра у чијем су центру је пронађени остаци дрвеног кипа, као и трагови посебног камена, који се сматра за жртвеник. Док се около кружнице редају осам полулучних темеља који творе латице. У сваком од њих нађени су остатци гарежи која указује да су некада ту гореле свете ватре. Сам назив земљишта као и сведочанства из хроника приказују нам некадашње светилиште бога Перуна.
Текст: Душан Божић

Литература:
Валентин В.Седов - „Древнерусское языческое святилище в Перыни“, „Краткие сообщения и доклады о полевых исследованиях Института истории и материальной культуры“, Вып. 50, 1953
Валентин В.Седов - „Новые данные о языческом святилище Перуна“, „Краткие сообщения Института истории материальной культуры“, Вып. 5, 1954
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008

Слика:
Перынь - Максим Сухарев