Као и многи други народи, Словени су приметили брзину размножавања код ове животиње. Тако је зец потао еротски симбол, а ова његова одлика примећује се у обредним свадбеним песмама, где често симболише младожењу. Путем оваквог изједначавања, укршта се са симболиком коју носи Месец у описима небеске свадбе, тако да често зец бива месечев животињски облик. Међутим, са становишта земљорадника, зец је такође и штеточина. Према томе он се сврстава у ред непожељних дивљих животиња. Па се и сам сусрет са зецом сматра неповољним. А једење његовог меса забрањено је одређеним групацијама, попут трудница, којима се забрањује на принципима имитативне магије, како се деца не би рађала са зечјом усном.
Текст: Душан Божић
Литература:
Александр В. Гура - „Символика животных в славянской народной традиции”, Индрик, Москва, 1997
Александр В. Гура - „Символика зайца в славянском обрядовом и песенном фольклоре”, Славянский и балканский фольклор, Наука, Москва, 1978
Слика:
Rabbit Moon - H. Kyoht Luterman
Нема коментара:
Постави коментар