Овај изузетно значајан одевни предмет имао је вишеструку улогу у животима свих словенских народа. Осим за облачење, кошуља је коришћена у разним обредима, као и у сврху магије, врачања, прорицања судбине..итд. Код Источних Словена присутно је веровање да продавати кошуљу значи продавати своју срећу.
Кошуља се јавља у улози човечијег двојника, што се види на примерима попут оног да се усвојеном детету шије кошуља од кошуље коју је носила мајка која га усваја.
Осим тога ова особина изједначавања са влaсником се односила и на нека виша бића, као што су виле, вампири и змије/змајеви. Према неким веровањима они су обучени у кошуље, у којима почива њихова магична снага.
За кошуље које су младенци носили у току обреда венчања веровало се да имају моћ да растерају олујне облаке, или да ће, ако се њима прекрије кошница, призвати пчеле.
Најзначајнија улога кошуље је свакако она заштитна, те се тако веровало да кошуља „једноданка” (која се сашије за један дан, или чешће за једну ноћ) има моћ да сачува од епидемичних болести и смрти. Забележени су примери да је у доба великих страдања овакву кошуљу шило угавном 9 (голих) женских особа, све време ћутећи, а када би она била готова људи су се провачили кроз њу. Такође још један пример заштите је веровање да преврнута кошуља након поклада штити децу од злих сила.
Текст: Александра Божиловић
Литература:
Радомир Р. Подунавски – „Традиционално Балканско вештичаство”, Еsotheria, Београд, 2007
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Е. С. Узењова - „Кошуља”, „Словенска митологија - енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Нема коментара:
Постави коментар