Родоскрвна свадба

Најцеловитија предаја налази се у бугарској традицији која описује "небеску свадбу". Тада долази до венчања између различитих небеских тела који су уједно и у крвном сродству, најчешће као брат и сестра.

Слично томе и у одређеним песмама пролетњег и летњег циклуса, када се говори о доласку младог божанског коњаника из далека и његовој свадби, примећујемо сличан мотив. Наиме, будућа невеста зазива своје девере који су јој уједно и браћа. Премда се деверима називају мужевљева браћа, долази се до закључка да је и њен будући изабраник уједно и њен брат.

Kukаvačica zakukuvala - kirales!
Zelenom lugu na suhom drugu - kirales!
Aj, to ni bila kukuvačica - kirales!
To je bila mlada nevestica - kirales!
Nevestica po gradu se šeće - kirales!
Po gradu šeće, deverke budi - kirales!
Devet deverkov koje brajenkov - kira les!
»Stante se gore, devet deverkov - kirales!
Devet deverkov koje brajenkov- kira les!
Juraj je došel, zelen naš juraj - kir ales!
Eto vam mene zelenom lugu - kirales!
Zelenom lugu na suhom drugu - kirales!

Овај родоскрвни чин на божанској равни може указивати на удуплавање рода, јер се сама свадба одвија на дугодневицу, у најдужем дану, у периоду када природа дарује својом родношћу.

Шумска уродица

Исти мотив биће запечаћен у одређеним источнословенским фитонимима, где назив за две различите биљке, шумску уродицу (melampyrum nemorosum) и дан и ноћ (viola tricolor), гласи Иван-да-Марья. Казује се да је овај цвет настао када се двоје младих заљубило и оженило, не знајући да су брат и сестра, те су се по сазнању преобратили у цвет где их претстављају његов плави и жути део. О томе сведочи и други назив за ове биљке - брат с сестрой. А бере се управо на Купалу, односно дугодневицу, и користи су у бројним магијским и видарским поступцима.

Дан и ноћ

Међутим и ова божанска свадба ће имати негативне последице, па ће и млада и младожења несретно скончати, о чему нас извештавају различите обредне песме. Овај аспект родноскрвног односа значајно је изражен у песмама које се баве обичним људима. Тада се додатно наглашава трагичност инцестуозног односа. У таквим песмама до споја долази из незнања, где по сазнавању истородности млади бивају спашени несреће. Управо такве песме проналазимо код свих словенских народа.

Овај мотив посебно је приметан на словенском југу, где ће достићи развиће у време Османске власти, када ће се услед данка у крви овакав сценарио бити више него могућ.

Škender se pohvali svomu gospodinu
da će ispejati iz Brinja divojku,
iz Brinja divojku, najlipču od grada.
Kada Škender pride na tu hladnu vodu,
on na vodi najde mlajehnu divojku.
- »Dobro budi prišla, mlajehna divojko.«
- »Dobro budi prišal, neznani junače!«
On mi ju uhiti za desnu ručicu,
tere ju on metne zad sebe na konja.
Kada oni pridu posred černe gore,
počela je mlada prigorko plakati.
- » Ostani mi s Bogom, malo Brinje gradu,
malo Brinje gradu, stari običaju!
Va tebi ostavjam moju staru majku
i dva brata mlada, a tretoga su mi Turci zarobili.
Moja mati ga je lvanušom zvala,
a Turci ga zovu Škendere vojvodo.«
- »Zaš mi toga nisi prije povidala
dokle smo mi bili bliže Brinju gradu?«
Kada Škender pride svomu gospodinu
, Škender mu se čini vele kruto tužen.
- » Če ti je Škendere da si tako tužan?
Ča tij e sestrica al verna jubčica?
« - »Ni m' ovo jubčica, neg draga sestrica!«
Gospodin mu reče:
- » Obuci ju što najlipše moreš
i daj joj pinez što najviše moreš
i pejaj ju miloj majki svojoj!«
Kada oni pridu preko Brinja grada,
njoj mi se klanjaju sve brinjske gospode,
»Ne klanjajte mi se, se brinjske gospode,
zač sem vam ja mlada uboga sirota
, od uboge majke, od uboga oca.«

Заједничко за све песме које обрађују тему родоскрнављења, било да се она одвија на божанском или људском нивоу, јесте указивање на негативан исход оваквог споја. Овај табу приметан је у готово свим људским заједницама и укорењен у самим људима као механизам еволутивне адаптације.

Текст: Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Табу у традиционалној култури Срба“, БИГЗ, Београд, 1980
Љубиша Рајковић - „Родоскрнављење у народним песмама тимочке крајине“, Гласник етнографског музеја у Београду 45, 1981, стр. 211-224
Татьяна А. Агапкина - „Инцест“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 2, Международные отношения, Москва, 1999
Марко Шкорић - „Биосоцијалне теорије инцест табуа“, Социолошки прегледи 38 /4, 2004, стр. 527-559.
Valeria B. Kolosova - "Ivan-da-marja", Pro Ethnologia, 2004, pp. 87-95.
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика: Душан Божић - Ток живота (детаљ)