Од најстаријих писаних извора који су нам на располагању наилазимо на помињање посебних стабала и њихову улогу у животу Словена. Тако саксонски историчар Хелмолд 1156. године бележи: „Међу врло старим дрвећем видели смо свете храстове који су били посвећени богу ове земље, Провеу. Око њих су се налазила дворишта и ограде, веома пажљиво начињене од дрвета, и са двема капијама. Јер поред кућних богова и идола којима су обиловала сва села, то место је било светилиште за целу земљу и имало је и њему припадајућег и властитог флемена, и своје празнике и гозбе, као и жртвене обреде.“ (Костић, 64.) Слично њему византијски цар Константин Порфирогенит у свом „Спису о народима“ наводи како Руси поштују један огромни храст под којим приносе жртве. Каснији хроничари попут Козме Прашког говоре о настављеној традицији чак и код већ покрштених Словена, наводећи како се и даље моле боговима на стенама у светим гајевима.
За потврду ових навода највише сведочанстава налазимо у обичајима Срба. Најбољи пример јесте заветина, односно одређени дан у години када мештани једног насеља у обредној поворци обилазе света стабла - записе, са циљем зазивања падавина и плодности. Обред би се завршавао под главним записом, који би у тај дан био окићен, док би се под њим приносила жртва на камену који се увек налазио покрај дрвета. Потом би се настављало са гозбом и прославом, а дрво је добијало улогу храма.
Целовиту слику једног оваквог светилишта добијамо из Белорусије. Наиме, на обали реке Свислач, у Мниску, све до краја деветнаестог века, налазио се храст Волат (великан) а покрај њега стајали су још и камен Дзед (деда) као и жртвеник на супротној страни, на ком је горео огањ, све то окружено ниском каменом оградом. Под овим дубом народ је приносио жртве палећи их на жртвенику или истачући жртве леванице попут меда, млека или медовине на камену. Тако је било све до 1880 када су власти разрушиле жртвеник и посекле храст, док је камен неколико година касније премештен у музеј камења, где се и даље повремено дарује.
Текст: Душан Божић
Литература:
Слободан Зечевић - „Заветина у североисточној Србији“, Гласник Етнографског музеја у Београду 36, 1973, стр. 43-66
Глеб Ю. Ивакин - „Священный дуб языческих славян“, Советская этнография 2, 1979, стр. 106-115
Растко Костић - „Пад Арконе или сумрак словенског паганизма“, Атос, Београд, 2009
И. В. Олюнина, Н. В. Суслова - „Современая практика экскурсиой работы в Республике Беларусь“, БГУ, Минск, 2014
Слика: Душан Божић - Под светим храстом
Нема коментара:
Постави коментар