Русалкa

Знана још под називима: русаљка, навка, мавка, мертвушка или богинка, представља биће из митологије првенствено источних Словена, односно Украјинаца, Белоруса, али понајвише Руса. Поред доминације у веровањима на истоку, може се наћи и у веровањима Бугара, карпатских Словака, Пољака али у новијој историји и код Срба и Хрвата.
Једно од становишта је да су русаљке ништа више до руске верзије вила, јер сматра да поседују иста својства, као и да су назив добиле у раном средњем веку од латинског израза ,,Rosaria“. На то указује и објашњење да обичај Русаље или Падалице у селима области Звижд (источна Србија) потиче од старијег, римског, ,,Rosalia“ (дан ружа). Русаље су се састојале из играња у колу и оргијања. Чак и неки пољски извори наводе да је израз стигао са Балкана у Русију. Непобитна је, међутим и словенска етимолошка страна речи русалка, која сведочи да је корен речи заправо руска реч за поток – русло.
У Русији се сматра да се током источно-словенске историје у једном моменту десио прелаз из позитивног схватања русалки у негативно, а претпоставља се да је у питању био деветнаести век. Наиме,у ранијем периоду оне су виђене као бића која излазе из воде и доносе влагу, односно плодност, усевима у касно пролеће. У каснијем периоду оне постају зли женски водени духови. Према веровању обитавају у било којим воденим површинама али посебно у напуштеним воденицама; Белоруси верују да се могу наћи и у шумама. У Пољској се верује да обитавају и на гробљима где испуштају застрашујуће крике. Русалке постају убијене, утопљене, унесрећене мртве девојке и жене. Најчешће имају дугу, расплетену, црвену косу, белу одећу, огроме груди и носе венце, али у Русији опис русалки варира од прелепе девојке, преко леша до чудовишног створења. Верује се да могу мењати изглед тако да би привукле младића, а потом га удавиле у води. Често их жене водењаци, а негде се верује и да имају краљицу која је подређена краљу водењака. У Полесју отац умрле неудате, верене девојке, симболички је венчава са дрветом, да не би постала русалка. Код источних Словена постоји и обред испраћаја русалки, где једна девојка представља русалку и кити се са што више венаца, а као заштита од русалки се користи венац од пелина.
На Балкану, тачније у Хрватској, русалке представљају зеленокосе духове утопљеница или чак некрштене деце, удављене од стране мајки, увек су мокре, а ако им се коса осуши – умиру. Оне бораве на врбама и брезама у близини река, увек су веселе и распеване, често помажу јунацима. На местима где оне плешу трава и жито расту обилније. У каснијим митовима често су унесрећене душе које траже освету, виђене као онострана бића, издужене, у белом, дуге косе, прекривеног лица и склопљених очију.
Оно што је карактеристично за русалке на свим словенским просторима је Русална недеља, када цвета раж или жито, време када русалке илазе из воде и чине штету домаћинствима чији чланови за њено време раде, односно побољшавају род домаћинствима чији чланови не раде и даве оне који се купају у рекама и језерима.

Текст:
Селена Кривић

Литература:
Дмитрий К. Зеленин - „Очерки русской мифологии: Умершие неестественною смертью и русалки“, Индрик, Москва, 1995
Linda J. Ivanits - "Russian folk beief", M.E. Sharpe, New York City, 1989
Volodymyr Kubiyovych - "Internet Encyclopedia of Ukraine", Canadian Institute od Ukrainian Studies, Toronto, 1984
Бахилина Н. Б. „История, цветообозначений в русском языке“, Наука, Москва, 1975
„Словенска митологија енциклопедијски речник“, Zepter Book World, Београд, 2001, стр. 19, 72,75, 92,93, 139, 473, 474
Franjo Ledić - "Mitologija slavena", Epoha, Zagreb, 1969
Луј Леже - „Словенска митологија” Графос, Београд, 1984
Спасоје Васиљев - „Словенска митологија” Србобран, 1928
Jerzy Strzelczyk - ,,Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian'' Dom Wydawniczy Rebis, Poznań, 2008, str. 177-178.
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Макс Фасмер - „Этимологический словарь русского языка“, Прогресс, Москва, 1987
Praca Zbiorowa - ,,Oxford - Wielka Historia Świata. Cywilizacje Europy. Anglia - Słowianie. Cywilizacje Australii i Oceanii. Papuasi. T. 13.'' Polskie Media Amer.Com, Poznań, 2006. s. 171.

Слика:
Sarmati - Truth lies just beneath the surface