Кукавица

Ова птица врши мноштво разноликих улога у веровањима словенских народа. Приметно је да се она изједначава са женском особом која жали, која се стога назива кукавицом. Ово се јасно примећује у свадбеном обреду када млада неутешно кука напуштајући родитељски дом.

"Budite zdravi, gospodaru, hranitelju, tatice i rođena mamice:
začuli ste kukavicu po kukanju, bijelu labudicu po kliktanju,
a mene mladicu po zvučnom glasu. Kukala je, tugovala
gorka sirotica od večernje zore do jutarnje - jer je žalila sebe
mladu." [1]

На оваква веровања указују и предвиђања о удаји која се врше на основу кукавичјег оглашавања, где би девојке број кукања изједначиле са бројем година до удаје.

Кукање као облик неутешног плача исто тако је везан и уз оплакивање покојника, стога је и оглашавање кукавице често доносило веома лоша предсказања. Док би се жене које су изгубиле некога из породице јадале управо кукавицама. Овде ове птице наступају у улози посредника између светова живих и мртвих, које у једнакој мери и настањују. Што је улога која им припада будући да су једне од птица које својим повратком из оностраног најављују пролеће. Забележено је веровање по ком се кукавица прва враћа у Ириј а последња излеће из њега.

Примећујемо вишезначност кукавице где се њена симболика тумачи различито у зависности од околности. Тако се оглашавање кукавице пре озелењивања природе сматра лошим предзнаком док би кукање у олисталој шуми био добар знак.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Александр В. Гура „Кукушка“, Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах, том 3, Международные отношения, Москва, 2004

Фотографија:
© Mike Lane/Alamy

[1]Katičić, 2010, 118.