Јаловост

Ово стање се у народу сматрало последицом чини, родитељског проклетства или као знак судбине. Женама које нису имале децу забрањивано је учествују у свадбеним обредима, да буду куме и да сакупљају летину првих плодова.
У посебну врсту народне медицине спадају и магијске радње за избављење од јаловости а многи поступци превенције исте улазе у састав свадбених обичаја. Тако су распрострањени обичаји да се млади ставља дете у крило, у брачну постељу су најпре стављали дете повијено у пелене, младенци су били засипани пшеницом а стављала се и у младину ципелу.
Контакти са трудницом, женом која има много деце, породиљом или новорођенчетом се сматра леком против јаловости. Исто тако жена која не може да затрудни је узимала појас или одећу коју је до тада носила трудница, седела на месту на коме је обављен порођај и узимала да одлежи поред новорођенчета уместо породиље.
Средства за постизање плодности су били такође и хлеб као и предмети који се користе за спремање хлеба. Тако би неплодне жене журиле да седну на место где је тек испечен хлеб или на сам хлеб. На свадби су младу стављали да седну у наћве и додиривали младенце лопаром ( лопатом за хлеб).
Како постоје магијске радње за отклањање јаловости тако постоје и за стицање. Да би жена избегла трудноћу лежала је на простртој папрати или би након порођаја закопавала постељицу под тополу која нема семе. Пребројавање разних предмета, прстију итд. служило је као средство привремене јаловости. Да би одредила број година током којих не жели да затрудни, млада би бројала зрна проса, црепове на кућама, димњаке. Такође млада би док би седала под себе стављала онолики број прстију колико година није желела да затрудни.

Текст:
Милош Костић

Литература:
A. A. Плотникова ,,Јаловост'' - „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001