Љуљање

Ова радња магијског својства најчешће је вршена као саставни део обележавања пролетњих светковина. Тада би се на великом и здравом дрвету или на посебним стубовима постављала љуљашка. Она би се справљала од ужади и даске, а неретко би додатно била украшена цвећем и бршљеном. Дан уочи празника или већ рано изјутра, на љуљашци би се њихали сви учесници обреда, самостално или у пару, седећи или стојећи у зависности од врсте љуљашке. Сам чин пратиле су и обредне песме или подвикивања, а из њих сазнајемо и значење овог дела пролетњих обреда. Такве песме највише се темеље на облицима имитативне магије, како би ова радња деловала на плодност и раст усева, пре свега конопље, али и на заштиту самих учесника обреда. Поред оваквих обредних песама, јављају се још и шаљиве као и љубавне песме.
Текст: Душан Божић

Примери песама:
„Оволика кудеља,
У кудељи бундева,
У бундеви златан грош,
Љуљај ме лоло, кол'ко 'о'ш!“

„Оволика кудеља у шиватку удела!“

„Оволики љуљачи, ко медени колачи,
Оволике Покладе, старац бабу спопаде,
Па узме за џегу, па вуче по снегу.“

-Босић, 1996, стр.198

Литература:
Велибор Лазаревић - Песме на нишаљци, Баштина, бр. 25, 2008, стр. 47-66
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Tomo Vinšćak - "Obredno ljuljanje", "Poklade u etnološkom atlasu Jugoslavije", Narodna Umjetnost, knjiga 23, 1986, str. 130-132

Слика:
Елена Березина - На качелях