У веровањима источнословенских народа ово је уопштено име за духа који настањује кућу. Он представља биће неодвојиво од породице и дома у ком обитава. Сматра се да домовој настаје од умрлог члана породице, он представља предка као митског архетипског домаћина. Он је истински газда куће који ноћу, ван домашаја погледа, води рачуна о домаћинству, обезбеђује богатсво и плодност читавом имању. Уколико је домовој правилно дарован он ће кући и укућанима донети благостање, док им у случају занемаривања доноси несрећу. Као главна места његовог обитавања сматрају се пећ, праг, угао куће и таван која су позната пребивалишта душа предака међу словенским народима. Мада су га ретки видели замишљан је у људском облику, са одређеним животињским одличјима, од којих је најприсутније густо крзно повезано са богатством. Међутим домовој може преузети и животињски облик. Овде се издваја обличје змије што га уз улогу и место пребивања повезује са западнословенским и јужнословенским веровањима о отелотвореном претку у облику змије чуваркуће.
Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић
Литература:
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
Елена Е. Левкиевская - „Домовой“, Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах, том 2, Международные отношения, Москва, 1999
Слика:
Лидия Магонова (Ink-Yami) - Домовой
Нема коментара:
Постави коментар