Месец

Поред тога што ово Земљи најближе небеско тело и њен природни сателит има улогу при мерењу времена, Месец има и значајно место у веровањима Словена. За Месец и његове мене везана су бројна предања и магијске радње, па тако све послове треба започињати са младином, да би напредовали и расли као и сам Месец, и тако до уштапа, након чега следи опадање када послове треба свршавати. Месечеве мене објашњавају се веровањем да он истовремено осветљава и загробни свет, и као такав представља хтонично, уз то може носити назив „рогати“ а негде га називају и „дедом“, овде се могу назрети повезаности са Велесом. Приликом небеске свадбе Месец често има улогу младожење, где на послетку бива кажњен због своје променљивости. Овакав мит има велике сличности са Балтичком предајом.
Текст: Душан Божић

Лиитература:
Ненад Ђ. Јанковић - „Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба“, Научна књига, Београд, 1951
Татьяна В. Цивьян - „Мотив наказания месяца в сюжете небесной свадьбы“, Балто-слaвянские исследования 1987, Наука, Москва, 1988
Иваничка Георгиева - „Българска народна митология“, Наука и изкуство, София, 1993
Светлана М. Толстая - Месец, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001

Слика: Максим Сухарев - "Месяц"

Ириј

Под овим изразом, који се највше користи међу Источним Словенима, подразумева се вечно топла и вечно зелена земља. То је земља иза мора, онострано пребивалиште мртвих којим столује Велес и место на које у позну јесен одлазе птице и змије. У пролеће врата овог света се откључавају да би се животиње вратиле назад, уз то доневши са собом и благородну росу и топлоту која ће подстаћи обнављање природе.
Текст: Душан Божић

Литература:
Володимир Гнатюк - „Нарис української міфологї”, Iнститут народознавства НАНУ, Львів, 2000
Radoslav Katičić - "Gazdarica na vratima", Ibis grafika, Zagreb, 2011

Слика: Максим Сухарев „Жаворонок”

„Владимиров пантеон''

Након што је извојевао победе у династијском рату, Владимир, најмлађи син Свјатослава првог постаје кнез Кијевске Русије. Доласком на престо, пред својим двором на Кијевској гори над Дњепром поставио је кумире руских богова - Перуна, Хрса, Дажбога, Стрибога, Сeмаргла и Мокош. За већину горе наведених божанстава можемо утврдити словенскo порекло за разлику од Хрса и Семаргла који су вероватно страни или само руски богови. Године 988. кнез Владимир прихвата хришћанство и руши све кумире које је пре само 8 година поставио.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ненад Косовић (превод са руског) - „Повијест минулих љета или Несторов љетопис'', ИКП ,, Никола Пашић'', Београд 2003
Radoslav Katičić - „Gazdarica na vratima'', Ibis grafika, Zagreb 2011.
Александар Лома - „Стара Словенска религија - један лични поглед из компаративног угла”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2005, вол. 53, бр. 1-3, стр. 9-28

Слика:
Николай Рерих - „Идолы”

Змија чуваркућа

Предања о овој змији јављају се широм словенског света, веома су жива код Словенима најближих Балта, а исто тако и међу другим индоевропским народима. Као њено боравиште јављају сe огњиште и праг, оба места од велике важност за Словене, и управо једна од основа њене повезаности са прецима. Кад се говори о чуваркући можемо имати слику стварне змије настањене у кући, најчешће смука или белоушке која дакако има и своју практичну улогу, јер штити кућу од мишева и других штеточина. Али то може бити и чудновата бела змија, митски родоначелник заједнице. У оба случаја она је ту да штити дом и укућане, а њено присуство доноси срећу и богате уроде. Сходно томе изразито лошим поступком сматра се протеривање или убијање ове змије.
Текст: Душан Божић

Литература:
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
Софија Н. Костић - „Култ змије код Срба“, Кадињача, Ужице, 1998
Љубинко Раденковић - „Кућна змија у веровању и предању словенских народа“, „Гује и јакрепи“, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2012

Слика:
Душан Божић - „Чуваркућа“