Прескакање ватре

Тај поступак везује се најпре за паљење великих сеоских ватри, такозваних кресова, за време пролетњих и летњих светоковина. Ово је магијски поступак који везујемо уз чистилачку и заштитничку моћ која се приписује огњу, па се тако прескакањем настоји задобити магијска заштита односно прочишћење од злих утицаја. Сам чин се прати заговорима који напомињу како се ватра прешла без озледа да се и друге потешкоће тако лако савладају. О Купали постоји додатно тумачење, тада би ватру прескакали и парови, а уколико се не би пустили при прескоку, указивало би да су складни избраници.
Текст: Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини'', Прометеј, Нови Сад, 1996

Слика:
Буканова А. Наталья - Купальская ночь.

Бреза

То је једно од дрвета које је испуњено магијским својствима. Најизраженија је њена заштитничка моћ, па би се метлама справљеним од брезе терало зло, а лишће овог дрвета би се користило у народној медицини. Брезове гранчице користе се највише при пролетњим обредима за магијско шибање, кићење имања као и у изради венаца како би штитиле од болести и сваког другог зла. Кроз ове ритуалне радње често је наглашавана и њена женска симболика, где би јој као мушки пандан одговарао храст. Такође је рапрострањено веровање да у крошњи брезе често пребивају виле.
Текст: Душан Божић

Литература:
Л.Н. Виноградова, В.В.Усачёва - „Берёза“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања и биљкама“, СКЗ, Београд, 1994

Слика:
Николай Фомин - Берёза

Псоглав

Познати у предањима свих словенских народа, псоглави су описивани као бића са телом човека, главом пса са једним оком на челу. У зависности од области имали су коњске или козије ноге као и гвоздене зубе. Сматра се да живе у пећинама, мочварама или некој мрачној земљи где чувају благо, што показује њихову хтонску природу. У јужнословеснким предањима стоји да псоглави лове људе и децу, одгризају женама груди као и да ваде тела из гробова и прождиру тела покојника.
Текст: Милош Костић

Литература:
Љ. Раденковић, „Псоглав´´, „Словенска митологија - енциклопедијски речник´´, Zepter Book World, Београд, 2001
Слика:
Ивица Стевановић - Псоглави (скица)

Свећа

Ово је још један предмет који прати готово све обреде, како годишње празнике тако и магијске радње. Сама ће свећа баштинити главне одлике ватре, њену чистилачку и заштитничку моћ. Управо зато се користи и при испсивању магијског круга, или би се одређена места опасивала уплетеним свећама. Горућа свећа изједначава се са животом човека, но оне су исто тако везане и уз загробни свет, јер имају могућност да осветле пут мртвима. Зато се свећа пали одмах по умирању, и не престаје горети све до сахрањивања. Исто тако и при осталим ритуалима везаним уз преминуле свећа је увек присутна.  Помоћу свеће се такође гатало, па су се у зависности од висине пламена, брзине сагоревања или кретања дима вршила различита предвиђања.
Текст: Душан Божић

Литература:
О.В. Белова, И. А. Седакова - „Свеча“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 4, Международные отношения, Москва, 2009

Слика:
Семён Кожин - Святочное гадание