Вучји пастир

Један од митова који повезује словенске народе је и онај о предводнику вукова односно њиховом пастиру. Уобичајни ток мита говори о човеку који се, чувши вукове сакрио на дрвету. Недуго затим, крај дрвета се сакупљају вукови и њихов предводник који им одређује шта ће ловити у наредном периоду. На послетку остаје стари и хроми вук, којем се намењује човек са дрвета. Иако се испрва избавља, човек не успева утећи те бива поједен од стране вука. Као предводници у предању се појављују различита бића и личности, док некада и сам хроми вук може бити предвоник чопора који одређује ловину. Из овог животињског облика, али и везе са хтоничним, као пастира вукова, можемо наслутити "љуту звер"- громовниковог супарника. Тако да је онај који штити стоку уједно и онај који јој може највише наудити.
Текст: Душан Божић



Литература:
Веселин Чајкановић - „О врховном богу у старој српској религиј“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Мирјам Менцеј - „Шепавост вука у легендама о код Словена“, Кодови словенских култура 4, Београд, 1999, стр. 213-219.

Слика:
Криви пастир - Душан Божић

Појас

Сматра се заштитним средством против магија, урока и болести, задобијајући облик круга. Овај део одеће има улогу у свим битним животним догађајима попутрођења, свадбе и смрти.Појас се поред заштите могао користити и као средство за гатање, помоћ нероткињама да затрудне али и за штетне магијске радње.У пролећним обредима, везаним за плодност, носили би се појасеви начињени од врбиних грана.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Веселин Чајкановић - Мит и религија у срба, Српска књижевна задруга, Београд 1973

Слика:
Душан Божић - Тканица

Леска

Ова биљка је од изузетног магијског значаја. Једно је од дрвета које може бити запис, односно свето стабло, крај кога се људи понашају као у храму. Према веровању у леску гром не удара, па би се због тога његови прутови побадали у дворишта и поља, да сачувају од олује и града. Исто тако ово дрво има уопштено заштитнички карактер, верује се да се пред њим склањају све нечисте силе. Такође, оно се сматра и изузетно плодоносним, ту је други разлог честе употребе. Како је плод овог дрвета многобројан, разним поступцима настоји се иста особина пренети и на други биљни и животињски свет у домаћинству.
Текст: Душан Божић


Литература:
Веслеин Чајкановић - „Речник српских народних веровања и биљкама“, СКЗ, Београд, 1994
Татьяна А. Агапкина - „Мифология деревьев в традиционной культуре славян: лещина (Corylus avellana)“, Studia mythologica Slavica, Ljubljana, 1998. № 1.

Слика:
Лешник - Душан Божић