Име

Нашироко је распрострањена представа о повезаности имена и судбине појединца. Сходно томе и код словенских народа је постојало настојање да се именом магијски утиче на будућност детета. По рођењу, новорођенче би добијало својеврсно "пред-име" које је кум могао прихватити или га заменити приликом именовања. У народним именима огледа се намера да се значење корена речи магијски пренесе на особу. Или да се особености претка са тим именом пренесу даље. Код Словена разазнајемо имена изведена из једног корена:  Зора, Горан, Бојан, Јагода, Јасна... и имена настала спајањем два корена  Братислав, Љубодраг, Војислава, Желимирка. Посебно се издвајају имена изрчито заштитне природе попут: Вук, Станко, Невен. Тек добијањем имена дете је постајало пуноправним чланом заједнице. Иако се врменом губила представа о магијском утицају речи, родитељи и даље несвесно настоје да уткају своје жеље и намере у имена деце.

Текст:
Душан Божић, Ивана Мораревић

Литература:
Бојан Јовановић - Судбина и магија, Просвета, Београд, 2007

Слика:
Franz Miklosich - Monumenta Serbica, Viennae, 1858, 12.
(Стефан Немања Првовенчани - Повеља манастиру Жича, 1222-1228)

Умивање цвећем

Овај обичај је део пролећних обреда, као један од симбола рађања природе, а највише се везује за децу. Најпопуларнији је у централној Босни, док је северније, у Словачкој, замењен умивањем на потоку, рано ујутру.
Сам обичај се састоји из прикупљања што разноврснијег цвећа, где се деца обично такмиче ко ће скупити више. Омиљено је цвеће са посебним значењем, јер се верује да ће пренети особину на човека, међу њима су: красуљак - да особа буде красна, дреновина - да буде јака, љубичица - да буде љубазна, врбове гранчице - да буде напредна. Убрано цвеће се не уноси у кућу, већ се оставља да преноћи напољу у здели с водом. У неким крајевима се у воду ставља и златни или сребрни прстен. Сутрадан ујутру се умива водом из зделе и кити се цвећем.

Текст:
Селена Кривић

Литература:
Н.М. Толстој ,,Цвети'' - „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001.
П. Ж. Петровић ,,Цвети'' - ,,Српски митолошки речник'', Нолит, Београд, 1970.
Фотографија:
Јариљдан 2016 - Владимир Ћосић

Прва мужа

Овај значјан чин који се одвијао у склопу пролетњих светковина био је испуњен бројним магијским поступцима. Како би се моћ набујале природе пренела на стоку, цвећем и различитим биљем украшавано је све везано уз мужу. Тако је кићен тор на чијим вратима се музло. Сходно томе и овца је бивала окићена исплетеним венцем. Посебан венац се такође справљао и за посуду у коју се музло. Ови венци су услед свог кружног облика имали заштитну улогу. У циљу додатне заштите справљан је и посебан колач прстенастог облика. По окончању муже венац са посуде је бацан у реку „да би било млека као воде“. Колач би појео домаћин. Прво добијено млеко попримало би магијска својства, те се користило за раличите облике лечења.

Текст:
Душан Божић, Ивана Мораревић

Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Софија Костић - „Годишњи обичаји у Пироту и околини“, Гласник етнографског музеја 73, 2009, стр. 65-92.

Фотографија:
 Бора Станковић