Жаворонки

Богата словенска традиција познаје више десетина магијских и обредних хлебова, приправљаних у најразличитијим облицима. Такви су и источнословенски хлепчићи обликовани у птице, због чега су понели назив „жаворонки“(шеве). Спремају их у склопу пролетњих обреда и постали су једно од уобичајних средстава у обредима дозивања пролећа. Након печења ово пециво се намењују деци или се качи на кровове кућа, ограде или крошње дрвећа. Притом се певају песме у којима се баш ове птице позивају да донесу лепше и топлије дане.

Жавороночки,
Прилетите к нам,
Топло-летичко
Принесите нам,
Зима надоела -
Вес хлеб поела.
(Соколова, 71)

Текст: Душан Божић

Литература:
Вера К. Соколова - „Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов“, Наука, Москва, 1979
Владимир Ј. Проп -  „Руски аграрни празнци“, ИК Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2012

Слика:
Максим Сухарев - „Веснянка“

Жива и мртва вода

Осим што се овим придевима означавају стајаћа и текућа вода, исту поделу проналазимо и у скаскама односно бајкама словенских народа. Како из њих сазнајемо сада ће бити речи о изузетним магијским средствима увек обезбеђени од стране посебних бића. Наиме, помоћу мртве воде раскомадани јунак бива зацељен и састављен у првобитни облик. Међутим он и даље остаје бесвестан. Тек након обливања живом водом заиста ће у потпуности оживети. Увиђамо да се ове две течности надопуњују и да су обе неопходне за потпуни учинак. 

Текст:
Душан Божић

Литература:
Владимир Я. Пропп - „Исторические корни волшебной сказки“, Лабиринт, Москва, 2000

Слика:
Виктор Корольков - „Живая и мертвая вода“