Чвор

Везивање као и одвезивање чвора један је од основних делова магијских обреда. На принципима имитативне магије поступком свезивања чвора закључава се одређена радња, и овладава се жељеним ефектом, сходно томе његовим развезивањем утицај би се поништавао. Везивање је завршни корак у прављењу заштитних талисмана који може бити сложена амајлија са неколико састојака или напросто црвени конац везан око руке. Исти поступак бива кориштен како у добре тако и у лоше сврхе. Везивањем чвора може се привезати срећа, заштита али и болест или невоља, такође може се деловати како на самога себе тако и на другу особу. Као одбрамбена мера против злонамерног дејства чвора користи се, логично, поступак развезивања, да би се урок, или бачена чин, одвезали, отпустили и отишли од оног на кога су бачени. Саставни је део љубавне магије, у којој се користи како би се жељена особа привезала. Његова моћ може се умножити у виду мреже која је сачињена од мноштва чворова, овакав предмет има изузетну заштитничку функцију и спаја у себи свезаност чвора са његовом бројношћу у смислу неизброивости.
Текст: Душан Божић

Литература:
Марина М.Валенцова - „Узел“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 5, Международные отношения, Москва, 2012
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Никита И. Толстој - „Језик словенске културе“, Просвета, Ниш, 1995

Слика:
Чвор - Душан Божић

Братимљење

Познат у у народној традицији свих словена, овај ритуал орођавања је највећу актуелност сачувао на Балкану. Братимљење, као веза уз посредство бога, се сматра јачом и светијом него крвно сродство јер има божанску а не људску природу. Оно настаје из разних побуда, да се обезбеди пријатељаство, због заштите и помоћи бога, као и да болесници овим магијским чином оздраве. Сам ритуал братимљења је варирао у зависности од ситуације због које се врши али најпознатији је свакако онај у коме два друга која се братиме истим ножем пуштају себи крв, лизну један другом пуштену крв, изљубе се и зарекну на верност. Побратимство се могло склапати не само са људима него и са разним природним и натприродним бићима како би човек себе обезбедио од њихове природе.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
Светлана. М. Толстая - „Побратимство“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Клятва тёмным огнём - Виктор Корольков

Прелазак моста

У словенским митовима овај чин се изједначава са преласком у онострано. Бројна казивања говоре о путовању душе преко моста након смрти. Сам пут увек садржи бројне препреке а често и чудовишног чувара са којим се мора сукобити. Овакав мит познат је најразличитијим народима широм планете. Међутим, код Словена прелазак преко моста постао је оличење обреда прелаза уопште. Тако да је други велики мит онај о божанској свадби где младожења на путу до младе мора прећи мост. Оваква митска слика пренета је и на свакодневицу тако се у свадбеним обредима мост прелазио како би младић сликовито постао мушкарац а жена прешла из једног домаћинства у друго. Исто тако се и мртвац преносио преко воде, било мостом, било преко једноставног дебла, како би се симболички дочарао његов прелаз. Како се сам мост не налази ни у једном од светова одностно стања, он представља опасност због своје неодређености. То га чини погодним за са стециште разних нечистих бића, која су и сама у међупростору. И управо на њему се бројни јунаци сукобљавају са злим силама.
Текст: Душан Божић

Литература:
Слободан Зечевић - „Култ мртвих код Срба“, ИРО Вук Караџић, Београд, 1982
Мирча Елијаде - „Шаманизам и архајске технике екстазе“, Матица Српска, Нови Сад 1985
Александар Лома - „Неке српске паралеле источнословенском Вију“, Balcanica 32–33, 2001–2002, стр. 123–141
Людмила Н. Виноградова - „Мост, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 3, Международные отношения, Москва, 2004
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика:
Иван Быкович на Калиновом Мосту - Cтанислав Ковалев

Венац

Симболика овог ритуалног предмета се огледа у његовом кружном облику и биљу од кога је начињен. Тиме у себи обједињује заштитничку моћ круга и обнављајућу моћ зеленила. Као такав, венац је обавезан предмет којим се ките како учесници пролетњих и летњих обреда, тако и њихова домаћинства али и животиње. Да би његово дејство било пренето, кроз венац обављала прва мужа или би био бацан преко кућа. Венци би се такође плели и при другим важнијим приликама, на свадбама или о свршетку жетве. Још једна значајна употреба била би приликом љубавне магије, тада би девојке уз помоћ венаца покушавале одредити будуће мужеве.
Текст: Милош Костић, Душан Божић

Литература:

Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996

Л. Н. Виноградова, С. М. Толстая -  „Венац“, „Словенска митологија енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Плетение венков - Анна Виноградова

Ветар

За ову природну појаву везани су многи обичаји, а често је и сама персонификована у облику неког натприродног бића. Истовремено у ветру се огледавали и рушилачка снага која може донети невреме или ширити заразу, али и његова добра функција као доносиоца благодети, лепог времена и плодоносне кише. Стога се ветар настојао одобровољити на разне начине, наздрављале су се здравице, износила му се храна или су му приношене друге жртве. Да сви ветрови ипак имају заједничко исходише, говори нам „Слово о Игоровом походу“ где се ветрови називају „Стрибоговим унуцима“.
Текст: Душан Божић

Литература:
Tanja Petrović - „Vetrovi kao mitološka bića u predstavama južnih Slovena u istočnom delu Balkana“, Studia Mythologica Slavica VII, 2004, стр.143-154
А.А. Полотникова - „Ветар“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Очи у очи с алом - Драган Бибин

Дрен

Ова биљка представља симбол здравља снаге и младости што је условљено њеним својствима као што су рано цветање, тврдоћа дрвета и дуговечност. Кориштен је као магијска заштита од нечистих сила тако што би у време пролећних светковина њиме китили кућу. Комадићи дрена су стављани у обредне колаче а верује се да ко у чесници пронађе комадић дрена биће здрав током целе године. Водом, у коју је стављен дрен, би се купала новорођенчад али и умивали људи како би били ,,здрави као дрен''. Поред своје магијске употребе дрен је такође кориштен и за справљање лекова за разнолике болести.
Текст: Милош Костић


Литература:
Татьяна А. Агапкина - „Дрен“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања“, Просвета, Београд, 1994

Слика:
Дрен - Душан Божић