четвртак, 22. јун 2017.

Праг


Поред врата и браве, праг је симболична граница између куће и спољашњег света и непремостива је за нечисте силе. У свакодневном животу је било забрањено задржавање или седење а исто тако и поздрављање преко прага јер се сматра да под прагом бораве душе предака. Из тог разлога се кућни праг увек настојао прећи а да се не додирне због чега се и дан данас невеста преноси преко прага. На овом месту су се и одржавали одређени обреди и вршиле магијске радње. Тако би на кућном прагу клали певца пред први улазак у кућу као и за неке празнике а исто тако би се на том месту врачало и гатало. Под прагом су се стављале чини, па се верује да ако неко ту закопа седу косу кућа ће да запусти. Братимљење иако се чешће вршило на другим местимо могло се вршити и на прагу.
Текст: Милош Костић

Литература:
А. Л. Топорков , „Праг“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика: Јасна Ковачевић – Кућни Праг

недеља, 4. јун 2017.

Нагост



Огољењем тела, човек се ослобађао обавеза према културним нормама и прибижавао природи, али и оностраном. Сходно томе, нагост је одлика и многих бића словенске митологије. Док је људима омогућавала додир са природним силама које их окружују.  Из тог разлога нагост затичемо управо код магијских ритуала. Они могу бити заштитнички, попут амајлија које су израђивали голи ковачи, кујући под пуним месецом или кошуље коју наге бабе шију у једној ноћи. Исто тако наги би се супротстављали и природним непогодама. У земљорадничкој магији поједине сетве и орања би вршили огољени како би се повезали са природом. Ову одлику би користиле и врачаре које би ритуалном голотињом ступале у везу са натприродним.

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Т. А. Агапкина, М, М. Валенцова, А. Л. Топорков - "Нагота", "Славянские древности", том III, Международные отношения, Москва, 2004


Слика:
Николай Фомин - Зеркало