Шарање писаница

У овом снимку можете видети један од традиционалних поступака шарања писаница, од припреме боје, преко шарања воском до његовог уклањања.

Само јаје представља животну снагу што ће се додатно истаћи његовим украшавањем. Ова осликана јаја називају се писанице. Боје као и шаре на писаницама, имаће за циљ наглашавање већ поменутих особина јајета и подудараће се међу различитим словенским народима. Шарање писаница се врши током читавог пролетњег периода као и за потребе даривања различитих бића. Прво украшено јаје, уобичајно црвене боје, носи име чуваркућа, чувадар или страшник и чувала се у домаћинству.

Снимак, монтажа:
Владимир Ћосић

Музика:
Милош Костић - Малај Мома

© 2018 Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

Стазом словенског наслеђа - Сварог

Литература:
Brückner, Aleksander, "Mitologja Polska", Bibljoteka polska, Warszawa, 1924 
Византијски извори за историју народа Југославије, том I , САНУ, Византолошки институт; Београд, 1955.
Зубов, И. Николай, „Египетско-славянские Феост-Сварог, Солнце- Дажьбог, египетские пирамиды-житницы и славянский огонь-сварожич”, Язык и прошлое народа, Издательство Уральского университета, Екатеринбург, 2012, стр. 93- 104.
Зубов, И. Николай, „Научные фантомы славянского Олимпа”,  Жива старина 3(7), 1995, стр.46-48.
Jakobson, Roman, "Svarog and his Iranian prototype. Slavic gods of Iranian background", "Selected writings, volume VII: Contributions to comparative mythology", Mouton, New York, 1985, pp.25-32.
Kulišić, Špiro - Stara slovenska religija u svjetlu novijih istrazivanja posebno balkanoloskih, ANUBIH, Sarajevo, 1979
Лауринкене, Нийоле, „Кузнец в литовской мифологической традиции”, Балто-славянские исследования 16, стр. 224-244.
Леже, Луј, „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Loma, Aleksandar, "Procopius about the supreme god of the Slavs (Bella VII 14, 23): two critical remarks", Зборник радова Византолошког института XLI, 2004. стр.67-70.
Лома, Александар, „Стара Словенска религија - један лични поглед из компаративног угла”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, вол. 53, бр. 1-3, 2005, стр. 9-28
Lomvjanjski, Henrik, "Religija Slovena", Slovograf, Beograd, 1996
Мансикка, Й.  Вильо, „Религия восточных славян“, ИМЛИ РАН, Москва, 2005
Roman Zaroff - "Organized pagan cult in Kievian Rus'. The Invention of foreign elite or evolution of local tradition?",Studia Mythologica Slavica II, 1999, pp. 47-76.
Сырку, А. Полихроний, „Славянско-румынскіе отрывки”, Журналъ министерства народнаго просвѣщенія, 1887, стр. 1-17.
Творогов, В. Олег, „Античные мифы в древнерусской литературе XI - XVI вв.”, Труды Отдела древнерусской литературы XXXIII, 1979, стр.3-31.
The Chronicle of John Malalas: A Translation by Elizabeth Jeffreys, Michael Jeffreys, Roger Scott et al. / Byzantina Australiensia 4. Melbourne: Australian Association for Byzantine Studies, 1986.
Фасмер, Макс, „Этимологический словарь русского языка, том III“, Прогресс, Москва, 1987
Чаусидис, Никос - Словенските пантеони во ликовниот медиум: Сварог, Studia Mythologica Slavica I, 1998, pp. 75-92.

Текст: Душан Божић

Нарација: Милош Костић

Музика: Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика: Душан Божић

Анимација: Милош Костић

Tонац: Стефан Гашпар

© 2018 Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

Трубаљка

У склопу пролетњих светковина приметна је магијска употреба продорног звука. Оваквим поступком настоје се одагнати различите неприлике, тиме штитећи заједницу.  Међу разноликим предметима којима се бука ствара, издваја се посебан магијски инструмент. Реч је трубаљци справљеној увртањем коре дрвета, најчешће врбовог или лесковог. Њу би справљали момци који би рано, пре сванућа, уз громогласно трубљење опходили село. Док би по завршетку овог магијског чина уништавали своје инструменте.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Milovan Gavazzi - "Godina dana hrvatskih narodnih običaja", HED, Zagreb, 1988
Sadik Ugljen - "Trubaljke u prozorskom kotaru", Glasnik zemaljskog muzeja u BiH, V, 4, 1893, str.765-767

Слика:
Душан Божић - Трубаљка