недеља, 16. јун 2019.

Позлаћено перје


Честа је појава украшавања ратничког оглавља перјем, што срећемо и код словенских народа. Назив челенка, који потиче из турског језика, односи се на посебну врсту металних украса за капу облику три или више пера. Обе врста украшавања спомиње народно предање у бројним забележеним песмама. У њима се челенка појављује као честа одлика јунака, као у: „...Дарива ми господу сватове, Дарива им пера позлаћена, Тер јунаци носе поврх главе...“. (Вук IX, стр.  173.)  Исто тако и птичје перо заденуто у капу одражава јунаштво носиоца.О томе сведочи раскошни митопоетски опис светог Ђорђа: „...Пред тамницом чудан добар јунак На витезу коњу зеленоме, И на њему чисти зелен скерлет, На глави му красан самур-калпак, За калпаком ноја птића крило...“. (Вук IV, стр.6.) Мали је број сачуваних украса ове врсте, али један међу њима буди знатижељу. То је челенка случајно пронађена 1954 године у Такову.  Чини је шест сребрних пера причвршћених за овалну плочицу која је богато украшена. На њој су приказани дрво света у чијој крошњи је људско лице, на средини је приказ Сунца док се у корењу одвија бој између змије и птице.

Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић

Извори:
Вук С. Караџић - „Народне српске пјесме IV“, Беч, 1833
Вук С. Караџић - „Српске народне пјесме IX“, Биоград, 1902
Ђорђе Тешић - „Челенка - "оковано перје“, Гласник Етнографског музеја у Београду 21, стр. 131-154.


Слика:
„Перјаница - Душан Божић

недеља, 2. јун 2019.

Шаралице за хлебове.


Познато је да се у животу Словена сусрећемо са великим бројем обредних хлебова, приметно је такође да су многи од њих украшени на различите начине. На њима се могу налазити фигуре од теста или се шаре постижу утискивањем виљушке, кости или посебно справљеном дрвеном шаралицом. Оваква шаралица је најзаступљенија код балканских Словена а сам предмет ће понети називе "лопар", "шаралица", "крушно слово" односно "слово".  Од изворних народних мотива издвајају се различити соларни симболи попут розете, равнокраког крста или свастике. 
Овим симболима настоји се појачати магијско значење самог хлеба и нагласити његова веза како са снагом сунца тако и са оностраним из ког навире плодност.

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Петар Костић - Збирка шаралица за обредне хлебове у етнографском музеју у Београду, Гласник Етнографсог музеја у Београду, књ. 30, стр. 91-112.

Слика: Лопари из Пага (непознат аутор)