Зец

Као и многи други народи, Словени су приметили брзину размножавања код ове животиње. Тако је зец потао еротски симбол, а ова његова одлика примећује се у обредним свадбеним песмама, где често симболише младожењу. Путем оваквог изједначавања, укршта се са симболиком коју носи Месец у описима небеске свадбе, тако да често зец бива месечев животињски облик. Међутим, са становишта земљорадника, зец је такође и штеточина. Према томе он се сврстава у ред непожељних дивљих животиња. Па се и сам сусрет са зецом сматра неповољним. А једење његовог меса забрањено је одређеним групацијама, попут трудница, којима се забрањује на принципима имитативне магије, како се деца не би рађала са зечјом усном.
Текст: Душан Божић

Литература:
Александр В. Гура - „Символика животных в славянской народной традиции”, Индрик, Москва, 1997
Александр В. Гура - „Символика зайца в славянском обрядовом и песенном фольклоре”, Славянский и балканский фольклор, Наука, Москва, 1978

Слика:
Rabbit Moon - H. Kyoht Luterman

Кошуља

Овај изузетно значајан одевни предмет имао је вишеструку улогу у животима свих словенских народа. Осим за облачење, кошуља је коришћена у разним обредима, као и у сврху магије, врачања, прорицања судбине..итд. Код Источних Словена присутно је веровање да продавати кошуљу значи продавати своју срећу.
Кошуља се јавља у улози човечијег двојника, што се види на примерима попут оног да се усвојеном детету шије кошуља од кошуље коју је носила мајка која га усваја.
Осим тога ова особина изједначавања са влaсником се односила и на нека виша бића, као што су виле, вампири и змије/змајеви. Према неким веровањима они су обучени у кошуље, у којима почива њихова магична снага.
За кошуље које су младенци носили у току обреда венчања веровало се да имају моћ да растерају олујне облаке, или да ће, ако се њима прекрије кошница, призвати пчеле.
Најзначајнија улога кошуље је свакако она заштитна, те се тако веровало да кошуља „једноданка” (која се сашије за један дан, или чешће за једну ноћ) има моћ да сачува од епидемичних болести и смрти. Забележени су примери да је у доба великих страдања овакву кошуљу шило угавном 9 (голих) женских особа, све време ћутећи, а када би она била готова људи су се провачили кроз њу. Такође још један пример заштите је веровање да преврнута кошуља након поклада штити децу од злих сила.
Текст: Александра Божиловић

Литература:
Радомир Р. Подунавски – „Традиционално Балканско вештичаство”, Еsotheria, Београд, 2007
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Е. С. Узењова - „Кошуља”, „Словенска митологија - енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Перињ

Још и најстарији писани извори извештавају о светилишту Перуна које је на брду при свом Новогроду подигао Добриња, ујак чувеног Владимира Свјатославича. Нешто каснији новогродски летопис затим потврђује исте наводе о светилишту с тим што место на ком је оно подигнуто изричито назива Перињ (Перынь), име под којим ће цео регион остати запамћен. Године 1951. овакви наводи су потврђени, када археолошка експедиција открива остатке некадашњег светилишта. У свом темељу оно има облика цвета са осам латица. Средиште је кружница од 21. метра у чијем су центру је пронађени остаци дрвеног кипа, као и трагови посебног камена, који се сматра за жртвеник. Док се около кружнице редају осам полулучних темеља који творе латице. У сваком од њих нађени су остатци гарежи која указује да су некада ту гореле свете ватре. Сам назив земљишта као и сведочанства из хроника приказују нам некадашње светилиште бога Перуна.
Текст: Душан Божић

Литература:
Валентин В.Седов - „Древнерусское языческое святилище в Перыни“, „Краткие сообщения и доклады о полевых исследованиях Института истории и материальной культуры“, Вып. 50, 1953
Валентин В.Седов - „Новые данные о языческом святилище Перуна“, „Краткие сообщения Института истории материальной культуры“, Вып. 5, 1954
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008

Слика:
Перынь - Максим Сухарев

Преслица

Штап или даска која је причвршћена за постоље а на коју се везује кудеља назива се преслица. Овај предмет је пратио женску децу од њиховог рођења до удаје а и сама је представљала симбол девојака и женских послова. Предење у данима када је то забрањено има магијски карактер којим се покушава поспешити плодност али и заштитити од нечистих сила.
Такође преслица може имати и негативан карактер уколико неко уочи нечисто биће како преде, или преслицу остави нечувану и незаштићену.
У митолошким представама овај предмет користиле су Суђенице како би исплеле судбину људи а тиме је повезан и са божанством Мокоши.
Текст: Милош Костић

Литература:
М. М. Валенцова, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, „Преслица“ Zepter book world, Београд, 2001

Слика: Виктор Корольков - Доля и Недоля