Извор

Ово је једно од основних светих места међу Словенима. Тако се вода а нарочито неначета, која се узима са њега сматра изузетно моћном и користи се у магијској пракси. Верује се да где је крај неког извора изгажена трава то је место на ком су играле виле. У слици ,,основног мита'', поред горе и извор у долини је место богиње Мокош која крај њега преде и тка нити које се изједначавају са током реке а и судбине људи. На посебан дан се замишља да из тог извора извиру злато и сребро који најављују рађање природе.
Текст: Милош Костић

Литература:
Radoslav Katičić - "Gazdarica pred vratima, Ibis Grafika", Zagreb 2011
Radoslav R. Podunavski - „Tradicionalno balkansko veštičarstvo“, ESOTHERIA, Beograd 2007
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Душан Божић - „Мокош“

Запис

Најстарије забелешке о Словенима говоре нам о њиховом обожавању светих дрвета и гајева. Међу Србима овакве радње сачувале су се до данашњих дана у виду записа. Углавном је то храст, мада може бити и какво друго дрво, оно штити одређену област и њене мештане од разних непогода, пред њим се пале ватре и приносе жртве. Разуме се, сечење или било какво скрнављење записа строго је забрањено. Уз дрво се често налази и камен који је такође поштован као светиња.
Текст: Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - „Мит и религија у Срба“, СКЗ, Београд, 1973
Татьяна А. Агапкина - „Запис“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001
Radoslav Katičić - "Čudesno drvo", Filologija, No.45, Zagreb, 2005

Слика: „Запис“ - Душан Божић

Сварог

Битно је истаћи да једино спомињање овога божанства налазимо у Ипатијевском летопису. Сам летопис начињен је у XV веку и састоји се из неколико старијих списа од којих је један и „Повест минулих лета“. У њему се налази додатак са словенским преводом хронике грчког писца Јована Малала из VI века. У тој допуни се имена грчких богова Хефеста и Хелиоса преводе као Сварог и Дажбог. На основу самог изједначавања не може се утврдити које од Хефестових особина одговарају овом божанству односно по којој основи су они изједначени, стога не можемо знати тачну функцију Сварога. Уз помоћ етимологије доносе се разнолике претпоставке, тако се Сварог проглашава небеским божанством, заштиником брака, покровитељем ковача, богом ватре или се истиче његова очинска улога напоменута у летопису. Међутм, око ових претпоставки и даље нема усаглашености.
Текст: Милош Костић, Душан Божић

Литература:
„Полное собраніе русскихъ лѣтописей - томъ второйъ, Ипатиевская лѣтопись“, Типографія М. А. Александрова, Санктъ Петербургъ, 1908
Олег В. Творогов, „Древнерусские хронографы“, Наука, Ленинград, 1975
"The chronicle of John Malalas", Australian association of Byzantine studies, Melbourne 1986
Хенрик Ломвјањски, „Религија Словена“, Библиотека XX века, Београд, 1996
Вильо Й. Мансикка, „Религия восточных славян“, ИМЛИ РАН, Москва, 2005

Слика:
Игорь Ожиганов - „Сварог“