Петак

Оно што је пре свега приметно овога дана у недељи јесте забрана „женских“ послова као што су ткање, везење, шивење али и идење на воду ради прања рубља или купања. Такође, сам дан постао је оличен у обличју женског лика званог Петка на југу односно Пятница међу Источним Словенима. Управо овај лик кажњавао би оне који врше наведене послове петком. Како би је одобровољили и исказали јој поштовање приносили би јој се дарови покрај речних извора, то су биле различите тканине, кудеља или испредена вуна, а сам обичај носи назив мокрида. Из ове повезаности са водом, и изворима као местима поштовања али и повезаности са предењем у овом лику можемо са великом сигурношћу видети богињу Мокош. То додатно поткрепљује и чињеница да петак код других индоевропских народа такође носи име женског божанства Фреје, Венере односно Афродите.
Текст: Душан Божић

Литература:
Светлана. М. Толстая - „Петак“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“,
Zepter book world, Београд, 2001
Radoslav Katičić - ”Gazdarica na vratima”, Ibis grafika, Zagreb, 2011

Слика:
Понедельник, Среда и Пятница - Максим Сухарев

Медвед

Према овој животињи Словени су гајили изузетно поштовање. Често је представљан као људски двојник, о чему нам говоре и митови о његовом постању,  где првобитно човек бива преображен у медведа након одређеног поступка којим је одступио од правила. За ову звер важи мишљење да је изузетно мудра и богата, а спомиње се и као као шумски владар, често изједначен са лесником. О медведу се говори и као о великом љубавнику,  па је он сам симбол плодности, а из митских односа са женама рађали би се људи изузетне снаге. О његовој плодоносној улози говоре и амајлије справљене од медвеђег тела. Тако се шапа вешала о кров куће где је поред заштитничке имала и улогу да обезбеди имућност, а именовала се као „сточији бог“. Управо ове  одлике доводе медведа у везу са богом Велесом.
Текст: Душан Божић

Литература:
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Александр В. Гура  - „Символика животных в славянской народной традиции“, Индрик, Москва, 1997
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991

Слика:
Медведь - Виктор Бритвин

Босиљак

Ова биљка својим мистичним моћима игра важну улогу у ритуално-магијској пракси везаном за рођење, брак и смрт. Кићење босиљком, где је играо улогу заштитног средства, се вршило у многим обредима током читаве године, а њиме су се китила новорођенчад, људи, животиње, обредни хлебови итд. Поред заштитничке функције, босиљак се користи и за врачање али и повећање плодности. Тако се приликом орања заките јарам и волови, током сетве се ставља у семе а по завршетку жетве босиљком се кити божја брада. Магијско чишћење се вршило тако што би се испијала вода у којој је ова биљка била потопљена или би се у њој купало.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
В.В. Усачова, „Босиљак“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања“, Просвета, Београд, 1994

Слика
Босиљак - Душан Божић