Откључавање пролећа

Међу обредним песмама које се певају на уласку у пролетњни период примећује се овај устаљени мотив. Кључем, често златним, отвориће се земља и небо. Ово одражава и кључање извора, односно поновно покретање воде након одмрзавања. Откључавање ће најчешће вршити Јарило, препознат под разним заменским именима, а кључ ће добити од своје мајке или пчела и птица, мада се и свако од њих може наћи у улози онога ко откључава. Међутим исход је свуда исти. Откључавање ће имати за последицу наступање топлоте и плодоносне росе, повратак птица и змија, озелењавање, пупање и цветање целокупне природе. Ондосно овим чином се омогућује долазак пролећа.

„Smrtná neděla, 
Kdes klíč poděla? 
Já sem ho dala Svatému Jiři. 
Svaty Jiří vstává, 
Zem odemkává. 
Aby tráva růstla, 
Tráva zelena, 
Ruže črvená.”
(Смртна недељо, где си кључе денула? Ја сам их дала светом Јиржију(Ђорђу).
Свети Јиржи устаје, земљу откључава, да би трава расла, трава зелена, цветак црвени.)

„Ты пчелочка ярая,
Ты вылети из-за моря,
Ты вынеси ключики,
Ключи золотые,
Отомкни летечко,
Замкни зимушку.”
(Ти пчелице јаросна, ти излети од иза мора, ти изнеси кључиће,
кључе златне, отвори лето, затвори зиму)

„Падай Юрыла ключиы і замкі
Адамкуці красну вясну,
Красну вясну,
Цёпла лецейка,
Цёпла лецейка,
Спела жыцейка.”
(Подај Јурилу кључеве и катанце, откључаће красно пролеће,
красно пролеће топло лето, топло лето, зрело жито.)

Текст: Душан Божић

Литература:
Radoslav Katičić - ”Gazdarica na vratima”, Ibis grafika, Zagreb, 2011 
Vitomir Belaj - "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
„Беларуская народная творчасць - Веснавыя песні”, Навука і тэхніка, Мінск, 1979

Слика:
Максим Сухарев - "Весна 2015"

Жрец

Овом именицом можемо означити словенско свештенство, односно оне који врше обреде и посредују у вези са боговима. На примере наилазимо у историјским изворима како у код Источних тако и код Западних Словена. Сам назив означава оног ко приноси жртву, јер чин жртвоприношења у старословенском гласи жрѣти. Овај глагол повезан је са индоевропским речима којима се исказује захвалност или одаје хвала. Данас израз жрец служи како би се именовало свештенство многобожачких религија.

Текст: Душан Божић

Литература:
Rick Derksen - "Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon", Brill, Leiden, Boston, 2008
Макс Фасмер - Этимологический словарь русского языка, Том, Прогрес, Москва, 1986
Stanisław Urbańczyk - "Przeżytek pogaństwa: stpol. żyrzec", "Język Polski 3/69", 1948
Слика:
Андрей Алексеевич Шишкин - Волхв

Бдење

Ова обредна радња се вршила за време најважнијих догађаја у животу као што су порођај, свадбе и сахране али и за време празника. Намерно суздржавање од сна али такође и блажи облици забране спавања, као што су касно одлажење на спавање, рано устајање, спавање без јастука или спавање са светлом, везано је за представе опасности сна по човеков живот а имало је и заштитничку улогу. Бдење поред породиље, којој такође није било дозвољено да спава одмах након порођаја, и њеног детета имало је за циљ да их заштити од злих духова како не би заменили дете. Познато је и бдење другарица испред собе младенаца прве брачне ноћи док су често и гости остајали будни. Бдење поред покојника је потреба да се он заштити од нечисте силе а буђење укућана када пролази погребна поворка има за циљ да спречи покојникову душу да поведе са собом и душу онога ко спава.
У календарском циклусу позната је забрана спавања на Бадње вече, где се бдило испред бадњака и пазило се да се ватра не угаси.

Tекст: Милош Костић

Литература:

А. В. Гура - ,,Бдење'', Словенска митологија - енциклопедијски речник´´, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Максим Сухарев - Зимние звезды