Чума

Овако се код Јужних Словена именовала тешка заразна болест - куга. Међутим сам назив ретко је кориштен, како се иста не би призвала, већ се у замену користило надимцима попут „тета“ или „кума“ како би се болест одобровољила. Исти поступак увиђа се и код других тешких болести, па се и сам назив чума као и бројна друга веровања преносе и на њих. Она је била оличена у облику старице али је исто тако могла имати и различите животињске облике, међу Србима најчешће се јавља као црна мачка. За чуму важи веровање да живи у својој заједници на крају света одакле долази са списком људи које треба погубити. Најпогодније жртве били би они који живе у запуштеним домаћинствима. Стога су људи настојали да јој угоде чишћењем кућа али и остављањем жртве за чуму. Као најучинковитија заштита описиван је магијски круг око села ралом и сачињавала би се посебна „чумина кошуља“ која би била саткана током једне ноћи.
Текст: Душан Божић

Литература:
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
Љубинко Раденковић - „Чума, куга“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001
Слика:
Велика Чума - Драган Бибин

Вериге

Висећи изнад огњишта, у самом центру куће, овај предмет се сматрао моћним заштитником од нечистих сила. У јужнословенским крајевима, вериге би се користиле и као заштита од временских непогода. Тако би се износиле у двориште када би почео да пада град. На Божић се пре ручка узимају вериге у руке и са њима прескаче ватра, исто тако, обичај је да се вериге загризу како би зуби током целе године били чврсти као гвожђе. Овај магијски предмет је кориштен и за лечење, на начин да се на њега пренесе болест са болесника. Уколико на веригама не виси котао, оне би се качиле о клин како се не би љуљале и тиме изазвале земљотрес или морску буру. Такође, чуване су од додира странца јер се верује да онај ко трном дотакне вериге изазваће неслогу у кући.
Текст: Милош Костић

Литература:
А. А. Плотникова - „Вериге“, „Словенска митологија енциклопедијски речник “ , Zepter book world, Београд, 2001.
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Вериге - Душан Божић