Кумир

Овај назив користи се за кип израђен најчешће од дрвета, којим је представљено одређено божанство. Кумири су Словенима били материјална представа самих божанстава, тако да су пред њима приносили жртве и вршили ритуале. Сама реч нам је позната из руских докумената, где се користи за дрвене кипове које је Владимир подигао на брду више свог двора. Кумире затичемо и код западне гране словенских народа. Мада се тамо описују унутар храмова, за разлику од источнословенских који су на отвореном. И код Јужних Словена наилазимо на неколико сведочанстава о кумирима, о њима говоре арапски путописци али и одређени обичаји. Поред речи кумир ови словенски идоли носили су још и називе балван, кап, стукан или модла.
Текст: Душан Божић

Литература:
Луј Леже - „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Веселин Чајкановић - „Сабрана дела из српске религије и митологије (1910-1924)“, СКЗ, Београд, 1994

Слика:
Bogumił Znicz - W chramie

Камени жртвеник

Поред тога што су особине камена попут отпорности, чврстине, непомичности и постојаности нашле места у имтативној магији, уроцима и враџбинама, још од најранијих времена и сами камени су били поштовани. Ту се најчешће говори о великим каменима који непомично стоје у земљи, названи још и "становити камен" или "камен станац" сматрају се живим, изниклим из земље. Често су им преписивана лековита својства, и неретко би чак и обичан додир био довољан за исцељење. Исто тако, покрај таквих камена о одређеним светковинама би се окупљала читава закедница. Тада би се на камену приносиле крвне жртве или би се изливале различите жртве леванице, попут млека или меда, док би он попримао улогу жртвеника.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Zmago Šmitek - "Kaj raste brez korenja? O kamnih s posebnimi svojstvi na Slovenskem", Studia Mythologica Slavica, X, 2007, str. 179-195
Dragica Popovska - "A flow of ideas through symbolic images of the sacred stones in Macedonian folk tradition", Narodna umjetnost, 49/1, 2012, str. 95-111

Слика:
Андрей Клименко - Венок на камень

Капа

Овај део традиционалне ношње је обележавао социјални статус и сматрао се неодвојим делом тела, те су источни и јужни словени мртваца сахрањивали са капом. Поред обележавања социјалног статуса, капа је имала и заштитничку улогу од урока. Капу су по правилу мушкарци носили напољу а скидали је приликом уласка у неку просторију, пред покојником, током извођења обреда и пред првом сетвом. Такође су присутна и веровања о негативним последицама капе где се веровало да ће девојчица која носи капу или изгубити косу, остати неудата или постати жртва урока. Али такође постоје и случајеви где би домаћица за време обреда носила мужевљеву капу а да је млада код јужних словена седела на капи. Постоје и забране које се односе на поступање са капом, тако се у Србији каже: ,,Ко греје капу, заболеће га глава'', док код Руса је присутно веровање да ће заболети глава онога ко врти капу.
Текст: Милош Костић


Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
С.Узењева - ,,Капа'', „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 20


Слика:
Милан Дворнић: Чобан