Стазом словенског наслеђа - Јарило

Литература:
Belaj, Vitomir, "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Босић, Мила, „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Gavazzi, Milovan, "Godina dana hrvatskih narodnih običaja", HED, Zagreb, 1988
Ефименко, Пётръ, С., "О Ярилѣ, языческомъ божествѣ русскихъ славянъ", Типография Майкова, С. Петербургъ, 1868
Zaroff, Roman ,"The origins of Sventovit of Rügen", Studia Mythologica Slavica, 2002, 9-18.
Зечевић, Слободан, "Герман", Гласник Етнографског музеја у Београду 39-40,  1976, стр.249-263
Иванов, Вячеслав В., Топоров, Владимир Н., "Исследования в области славянских древностей", Наука, Москва, 1974
Иванов, Вячеслав В., Топоров, Владимир Н., "Славянские языковые моделирующие семиотические системы", Наука, Москва, 1965
Katičić, Radoslav, "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Katičić, Radoslav, "Gazdarica na vratima", Ibis grafika, Zagreb, 2011
Лома, Александар, "Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике", Балканолошки институт САНУ, Београд, 2002
Łuczyński, Michał, "Semantika obrzędów wiosennych związanych z Mrazanną i Jarylą", Respectus Philologicus10 (15),  2006, pp. 165-176.
Robinson H. Charles, "The life of Otto apostole of Pomerania 1060-1139 by Ebo and Herbordus", The Macmillan Company New York, 1920
Соколова, Вера, "Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов", Наука, Москва, 1979
Филиповић, Миленко, "Трачки Коњаник", Просвета, Београд, 1971
Šmitek, Zmago, "Kresnik: An Attempt at a Mythological Reconstruction", Studia Mythologica Slavica, 1998, pp.93-118.

Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић

Tонац:
Стефан Гашпар

Кориштени радови:
Максим Сухарев http://vesemir.blogspot.rs/
Adrianna Konieczny https://www.behance.net/gallery/44618...
Татьяна Буйская http://duh22.deviantart.com/
Righon Amarth http://righon.deviantart.com/
© 2017 Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

Црнобог

У изворном спису западноевропског хроничара Хелмолда забележен као Zcerneboch, означен је једноставно божанством зла. Из истог навода остао је запамћен и обред испијања чаше у његово име, којим су му Полабски Словени одавали почаст. Поред овог извора име се јавља у неколико познијих хроника петнаестог века, мада се оне углавном позивају на Хелмолда. Док нешто раније, једна сага бележи божанство Tjarnaglofi односно Црноглав, који би се могао поистоветити са Црнобогом, иако не казује ништа више о њему. Ипак, одређење неког божанства злим нема упоришта у словенској култури, и јасно је да је то одредница самог хроничара коме су словенски обреди туђи. Но наздрављање у његово име казује нам о важности овог божанства, а о томе сведоче и забележени топоними. Корен црн- повезаће га са хтоничним, на шта упућује фраза "црна земља",  док наставак -бог поред божанског, може указивати и на удео, богатство, односно срећу. То нам допушта да у Црнобогу препознамо помесни назив за словенског божанство оностраног и  дариваоца богатства - Велеса.
Текст: Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - „О врховном богу у старој српској религиј“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Myroslava T. Znayenko - "On the concept of Chernebog and Bialobog in Slavic Mythology", Acta Slavica Iaponica Vol. 11, 1993, pp. 177-185.
Александар Лома - „Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике“, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2002
Слика:
Игорь Ожиганов - Чернобог

Златне ресе

Ову фразу бележимо у обредним песмама све три гране словенских народа, што нам даје за право да је означимо као прасловенску. Она се употребљава при опису врха стабла света, када орао или каква друга птица настањена на том врху, својом активношћу отреса златне ресе. При падању на земљу оне се јављају и у виду златног перја или златне росе. Потом се сакупљају и носе к златару који од њих израђује различите обредне предмете од којих су најзначајнији кључеви. Опадање златних реса, као и предмети израђени од њих наговештавају божанску свадбу. Потврду о старини овог мотива налазимо највише у балтичкој традицији али и код других индоевропљана.

Na śród dworu jawor stoi - hej leluja!
Na jaworze złota rzęsa - hej leluja!
I przylecieli rajskie ptaszęta - hej leluja!
I obtrzęśli złote. złote rzęsy - hej leluja!
I wybiegła nadobna dziewczyna - hej leluja!
I rozpuściła swój biały fartuszek - hej leluja!
I pozbierała złote. złote rzęsy - hej leluja!
I skoczyła do złotniczeńka - hej leluja!

А в поли близко дороги,
Божая, божая мати,
а все в золотi ходила,
садок сажений наострожений,
а в тiм садочку бiла постiлка,
а в тiй постiлцi кгречна дiва,
ряси серегла и там заснула.
Райски пташочки рано злинули,
рано злинули, рясу сшайнули.
Золота ряса дуже звенiла,
дуже звенiла, дiву збудила.
А дiва встала, рясу зiбрала,
зiбрала рясу, чтом до поясу,
понесла жь собi до золотника:
- А помагай Бiг золотниченьку,
золотниченьку, ремесниченьку!
А зроби жь мiнi золоту шубу,
а з обрiзочкiв золотий пояс,
а с отрусочок в срiбний перстенец,
по тiм останку перлову тканку.

Pred kućom ti bor zeleni - kolendo, kolendo!
na njem tica orle sjedi - veselo, veselo!
lijepo pjeva i besjedi - kolendo, kolendo!
Kako orle kljunom trese - veselo, veselo!
otpadaju zlatne rese - ko/endo, kolendo!
vi kupite zlatne rese - veselo, veselo!
nosite ih u zlatara - kolendo, kolendo!
da sakuje zlatne ključe - veselo, veselo!

Текст: Душан Божић, Ивана Мораревић

Литература:
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика:
Врх - Душан Божић

Восак

Овом материјалу се приписују заштитничка својства а употребљава се у медицини и у гатањима.
Најпознатији начин употребе воска је његово изливање у воду чиме би се, на основу добијених облика, распознавале болести, откривали злочинци, гатало о животу, смрти, удаји итд.
Исцељење болести би се вришило на тај начин што би се изговарале басме и вршиле манипулације над добијеном фигуром.
Поред медицинске употребе користио се и за превентиву, тако су људи амајлије од воска правили у облику куће, животиње , мушког и женског тела или њихових делова.
Текст: Милош Костић


Литература:
А. А. Плотникова - „Восак“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Милош Костић - Восак