Бор

Овај четинар својом висином, дуговечношћу и зимзеленом крошњом надахнуо је машту словенског народа који ће му подарити значајно место у својим веровањима. Тако бор бива местом окупљања вила и других бића. Такође се неретко сматрао сеновитим, у њему је боравио дух или би дрво израстало из тела преминулих особа. У народу је још увек живо предање о посебним боровима који су вршили улогу записа, крај којих су се изводили обреди и славља о светковинама. О њиховом значају говоре и бројни примери усменог предања где се бор среће у улози дрвета света. Чак је присутно и заклињање овим четинром речима: "борме" и "бора ми".

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - Речник српских народних веровања о биљкама, СКЗ, Београд, 1994
Снежана Д. Самарџија - Танковрха јела и зелен бор, напомене уз зимзелено дрвеће у народној поезији, Биље у традиционалној култури Срба - приручник фолклорне ботанике II, 2014, стр. 5-18.

Слика:
Игорь Савченко - Капище

Стазом словенског наслеђа - Морана

Литература:
Belaj, Vitomir, "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Белетич Б., Лома А., „Сон, смерт, судьба (наблюдения над праслав. *mora, *mara)“, Slavica Svetlanica, стр. 56-75.
Gieysztor, Aleksander, "Mitologia Słowian", Wydawnictwa Uniwersytetu Warszawskiego, Warszawа, 2006
Иванов, Вячеслав В., Топоров, Владимир Н., „Исследования в области славянских древностей“, Наука, Москва, 1974
Ивић, Павле, „Марен“, Balcanica 32-33, стр. 98-94.
Katičić, Radoslav, "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Łuczyński, Michał, "Semantika obrzędów wiosennych związanych z Mrazanną i Jarylą", Respectus Philologicus10 (15),  2006, pp. 165-176.
Łuczyński, Michał, "Kognitywna definicja Marzanny", SMS 11, 2008, str. 173 -196
Проп, Ј. Владимир,  „Руски аграрни празнци“, ИК Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2012
Раденковић, Љубинко, „О личним именима митолошких бића у неким словенским клетвама и фразеологији“, Poznańskie studia slawistyczne 3, str.145-158.
Соколова В.К. „Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов“, Наука, Москва, 1979
Толстая C.М., „Вариативность формальной структуры обряда (Купала и Марена)“, Tartu riikliku ülikooli toimetised V, 72-89

Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић

Детлић

Према народном веровању човек који је дубећи дрво радио на празник кажењен је претварањем у детлића, с тога се ова птица сматра нечистом и њено месо се не једе.
За детлића се сматра да уме да пронађе расковник, магичну биљку која отвара све браве и катанце. Ипак, постоје и веровања која ову прицу повезују с ватром, због изгледа њене главе који подсећа на пламен. Верује се да је она доносилац ватре, да слетањем на кућу наговештава пожар, а дубљењем зида смрт.
Дрво које издуби детлић се искључиво користи за огрев, а никако за градњу куће.

Текст:
Селена Кривић

Литература:
А. В. Гура - „Детлић”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Фотографија:
Laszlo Becsy