Вештице

У народу су сматране за изузетно опасна бића, а вештицом би се постајало по рођењу, али и добровољно. Иако углавном делују самостално, говори се и о годишњим вештичијим скуповима који се одржавају у глуво доба ноћи, на раскршћима, гумну или у крошњи ораха. Казује се да на ове састанке вештице долазе јашући на козама и коњима али и предметима попут метли или вратила. Тада би се договарале коме и како ће нашкодити, док се сматрало да су мала деца најчешће жртве. Народ се штитио помоћу различитих амајлија, ритуалних поступака попут забадања метала у врата, окретања предмета или најпростије белим луком као свеопштим заштитним средством. Слична веровања проналазимо код свих европских народа. Главно обележје које деле сви описи вештица јесте способност да њена душа напусти тело. То би постизале посредством одређене масти сачињене од разног биља или путем ритуалног плеса. Тада њено тело остаје да мирује док се душа преображава у животињски облик гаврана, муве или лептирице. Омогућујући јој да може путовати, морити људе или се сукобљавати са другим вештицама. У овој способности увиђамо сличности са ветровницима, али и са вештинама нашироко распрострањених шамана. Иако се о вештицама у народу говори као о изразито ружним и косматим старицама, оне ипак су биле обичне жене. Ове особе бавиле су се магијом, познавале су лековито биље и користиле су се различитим поступцима за падање у транс. Док су услед свог деловања у очима народа остале означене као злослутне и злураде.
Текст: Душан Божић

Литература:
Зечевић, Слободан, „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Suzana Marjanić - Vještičje psihonavigacije i astralna metla u svjetovima hrvatskih predaja kao (mogući) aspekti šamanske tehnike ekstaze (i transa), Studia ethnologica Croatica, Vol.17, No.1, 2005
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007

Слика:
Luis Ricardo Falero - Brujas yendo al Sabbath

Сова

За ову птицу се верује да је постала од душе покојника, најчешће детета, или да је нека болест узела њен облик. Сова је у народу везана за мотив смрти, где се сматра да њен хук, посебно у близини нечије куће, представља предзнак смрти. Прогањање сове од стране других птица разрађено је у низу предања и веровања, где су разлози за непријатељски однос према њој различити. Код нас се верује да је њена лењост да спреми дарове за свадбу због чега их је украла од других птица управо разлог за њено прогонство. Сова је у вези са женском симболиком имала мотив усамљености где је симболисала неудату девојку или удовицу. Поред многих негативних обележја, сова, као птица грабљивица, имала је и заштитничку улогу. Код западних и источних словена, она би се закуцала на врата куће или амбара како би отерала зле силе, болести и мишеве.
Текст: Милош Костић


Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
A. В. Гура „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, „Сова“ Zepter book world, Београд, 2001

Слика: Barn owl – Atropina - Belladonna

Бабице

Ова бића сматрана су главним узроком тескоба код новорођенчади и њихових мајки. Наручито у првих четрдесет дана дететовог живота. Због тога се посебна пажња придавала магијској заштити помоћу разних амајлија, у којима је бели лук најзначајнија ставка, али и кађењем или бајањем. Бабице су замишљане разнолико, као старице одевене црно, као жене пуне крви или једноставно као ветар који гуши породиљу и њено дете. Казивања о њиховом броју су променљива, мада највише сведочанстава говори да их је у групи три или седам. Иако су под овим именом знане само међу делом Јужних Словена, на казивања о сличним бићима наилазимо код свих словенских народа.
Текст: Душан Божић

Литература:
Љубинко Раденковић - „Бабице”, „Словенска митологија - енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991

Слика:
Kriksa - Ink-Yami