Бодље

Коришћење бодљикавог биља и предмета присутно је у магијској заштити, народној медицини а некад и у љубавној магији. Неке од тих биљака су глог, шипак, купина или чичак а предмети који се користе су чешаљ, вретено, грабуље, виле, игла итд. Њихова употреба је условљена њиховој могућности да се забију у тело односно да причине бол али и њихова моћ да се закаче за одећу где би се по аналогнојмагији користиле да задрже нешто или некога. Као заштита од нечистих сила и болести, трњем су се китила врата и прозори на кућама и шталама а такође се уметало и у кључаонице. Исту улогу су имали и бодљикави предмети који су се забадали у праг или кров или се обносили око простора који се требао заштитити.

Текст:
Милош Костић

Литература:
Левкиевска - „Бодље”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Звоно

Овај предмет је своју свакодневну употребу нашао у сточарству. Звона носе предводници стада како би звуком који производе током кретања указивали на свој положај. Ипак постоје и друге, неретко магијске, примене овог предмета. Најпознатија су заштитнича својства звона која се огледају у металу од кога је оно начињено или и у звуку који се производи. Ово се најбоље може приметити у коледарским поворкама чији су учесници окићени многобројним звонима, од ситних прапораца до великих клепетуша. Тако да својим кретањем производе страховиту буку која има за циљ да отклони присуство злих сила. Исти поступак видимо и у пролетњем терању змија које је такође пропраћено звоњавом звона.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Нина Аксић - „Друге зове, себе не чује. Звоно у српској народној традицији“, PhilologiaMediana VI 6, 2014, стр. 151–165.

Слика:
Максим Сухарев - Звук

Конопља

Ова биљка је од давнина позната међу Словенима на шта указује и истоветност њеног назива код различитих словенских народа. Након житарица, она је уз лан најцењенија биљка која се гајила у домаћинству. Конопља је некада представљала главну сировину за израду платна као и ужади. Овакво грубо и издржљиво платно кориштено је при изради свакодневне одеће за рад али и неких делова свечаније ношње. Зато је свака породица у оквиру имања имала и конопљиште, односно посебно место за њено сађење. Сејање, као и остале послове везане уз ову биљку обављале су жене. Јаваља се и велики број различитих магиских поступака којима се настоји подстаћи богат принос и брз раст конопље. Тако можемо разумети повике "Оволика кудеља!", који су чују на љуљашци о пролетњим светковинама. Најзначајније предање о конопљи говори нам о животу биљке, и мукама које издржава од брања преко топљења, трљења и предења до ткања и преузимања новог облика. Конопља је присутна и у народној медицини, где ће се од ње справљати различите масти и одвари.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања о биљкама“', Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Босиљка Радовић - „Гајење и обрада лана и конопље у нашем народу“, Гласник етнографског музеја у Београду 19, 1956, стр. 27-100.

Фотографија:
Уборка конопли, СССР, 1956