Штап

Овај предмет везујемо уз пастире који су га користили приликом кретања, дохватања али и одбране. То су биле богато украшене палице, са закривљеним врхом често у облику овна или змије. Међутим, штап је исто тако указивао на достојанство и власт а њиме се обележавала и зрелост мушкарца. Када су израђивани од посебних врста дрвета попут лесковине или глоговине попримали би својства тих дрвета, те су служили у одбрани о нечистих сила. Ове штапове би побадали у дворишта или би њима растеривали градоносне облаке. Значајно је да су учесници ритуалних опхода такође носили штапове. Коледари, по доласку у домаћинство машу палицама или насрћу на девојке опонашајући сексуали чин. Ова плодоносна улога штапа се види и када полаженик њиме џара по огњишту како би произвео варнице и путем њих зажелео мноштво благодати. Посебним се сматра штап којим је змија одвојена од свог плена. Тако попримивши магијска својства, њиме се дотицало приликом потребе за лакшим раздвајањем.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Мирко Барјактаровић - „Штап и његове улоге у животу наших људи”, Гласник Етнографског музеја у Београду 26, 1963, стр. 203-218
Анна А. Плотникова  - „Штап”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Слика:
Душан Божић - Кука

Димњак

 Овај део куће заузима веома битно место у великом броју како годишњих, тако и магијских ритуала и гатања али и у склопу свадбе.
  За димњак се верује да представља место преко ког вештице, вампири и разни злодуси (али и суђенице) улазе у дом. С тога се као заштита од истих на димњак ставља глогов колац или грану.
  Након сахране укућани загледају димњак, да се не би плашили покојника; представља и пут одласка душе умрлог у загробни свет, а домаћица ,,храни'' умрле бацајући им на Бадњи дан остатке вече у димњак. Хучање ветра у димњаку се тумачи као јецај умрлог, преклињање за свој помен. Уколико се на димњаку примете сова или гавран, то предсказује смрт у кући.
  Код Јужних Словена, а нарочито Бугара, за време ,,Вучијих дана'' присутан је ритуал чија је улога обеснаживанје вукова који се састоји из закуцавања клина у димњак, замазивања глином или свежом балегом. На,,Медвеђи дан'' у димњак се приносила жртва медведу у виду зрна кукуруза или свежег хлеба.
  Када девојке желе гатати о браку, оне отварају димњак и постављају питања или изговарају љубавну басму када желе опчинити младића.
 Као део свадбених ритуала, млада при првом уласку у кућу обилази три пута око огњишта и гледала кроз димњак.

Текст:
Селена Кривић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Елена Е. Левкиевская -,,Димњак“, ,,Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter Book World, Београд, 2001

Слика:
Miró Johannes - Witch's House

Жаба

Постоје бројна веровања везана уз овог водоземца. Будући да обитава и у води и на сувом, жаба ће се сматрати посредником између два света. Управо због тога биће кориштена у обредима призивања кише. Оностраном је додатно приближава чињеница да зиму проводи у хибернацији, скривена од људског погледа. Тако ће прво крекетање бити једна од назнака долазећег пролећа. Поред тога, жаба ће представљати животињско отелотворење многих митолошких бића. Такво је веровање о дугодневици, када су убијане жабе које би се појавиле у домаћинству, верујући да су у њима настањене вештице. 

Текст:
Душан Божић. Ивана Мораревић

Литература:
Љубинко Раденковић - „Митолошки елементи у словенским народним представама о жаби“, Заједничко у словенском фолклору - зборник радова, 2012, стр. 379-397.

Слика:
Annemieke Mein - Whirlpool Frog