Стазом словенског наслеђа - Перун

У овој епизоди говорићемо о словенском громовнику Перуну, о његовој улози и својствима.

Литература:
Belaj, Vitomir, "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Болсуновскій, Карлъ Васильевичъ, „Перуновъ дубъ“, Типо-Литографія С.В.Кулженко, Кіевъ, 1914
Дракевич, Владислав Петрович, „Топор как символ Перуна в древнерусском язычестве“, Советская археология, №04, 1961, с. 91-102
Gieysztor, Aleksander, "Mitologia Słowian", Wydawnictwa Uniwersytetu Warszawskiego, Warszawa, 2006
Иванов, Вячеслав Всеволодович, „К этимологии балтийского и славянского названий бога грома”, Вопросы славянского языкознания. Вып. 3, АН СССР, 1958, с.101-112
Иванов, Вячеслав Всеволодович, Топоров, Владимир Николаевич, „Исследования в области славянских древностей", Наука, Москва, 1974
Иванов, Иордан, „Культ Перуна у южных славян”, Лагода-100, Москва, 2005
Katičić, Radoslav, "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Katičić, Radoslav, "Vilinska vrata", Ibis grafika, Zagreb, 2014
Леже, Луј, „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Лома, Александар, „Стара Словенска религија - један лични поглед из компаративног угла”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, вол. 53, бр. 1-3, 2005, стр. 9-28
Lomvjanjski, Henrik, "Religija Slovena", Slovograf, Beograd, 1996
Милошеска, Ели, „Громовникот и неговите камени или божји стрели: громот и молњата“, Филолошки студии 6/2008.
Филиповић, Миленко, „Трачки Коњаник“, Просвета, Београд, 1971
Watkins, Calverts, "How to kill a dragon", Oxford university press, New York, 1995.

Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Дамир Маркотић - Светослав(Сварица)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић

Кориштени су радови аутора:
Максим Сухарев, Виктор Корольков, Наталья Буканова и Андрей Клименко

Бес

Ово створење народ је доживљавао као злог духа, који обузима човека или животиње, чинећи да ови изгубе разум и подивљају. Те су нам тако остали изрази попут: „Ушао му бес [детету], па никако да се смири“, или „Бес те у'ватио“.
Према неким веровањима, бесови наступају када неко преде уочи недеље, или када пљује у ватру.
Бес je обично описиван као чупаво, крилато, репато биће тамне боје, са косом у облику шишарке, мада не постоје записи о његовим најранијим представама.
Касније, у позном средњем веку, овај назив креће да се односи на божанства и митска бића у општем смислу.
Текст: Александра Божиловић


Литература:
Љубинко Раденковић - „Словенска митолошка бића – представе и порекло“, Зборник Матице српске за славистику, XIV, 2008, стр. 315–323
О. В. Белова - „Бес“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter Book World, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Виктор Корольков - „Бесы“