Воловска жртва

Говеда су одувек била Словенима значајне животиње. О томе говоре још и арапски путописци из X и XI века, попут ибн Ростеха који наводи да: "Сви они (Словени) поштују волове.". Во је јасно уважаван при раду, па ће стога постати оличење снаге. Међутим, он ће се у заједници сматрати за много више од теретне животиње. Тако је познато да се волови укључују у одређене магијске и обредне радње. Имајући овакав однос у виду и њихово жртвовање може се сматрати изузетно значајним.

Сведочанство о оваквом поступку долази нам из VI  века у једном од најраније забележених извештаја о Словенима где Прокопије из Цезареје

Душан Божић - Воловска жртва

бележи како су управо волови жртве приношене громовнику. Занимљиво је да столећима касније, у етнографском материјалу из Русије, наилазимо на сличан помен жртвовања бика. Овде се, наиме, говори о заједничкој сеоској прослави званој братчина која се одржавала при већим религијским светковинама. Тако је било и на Илиндан, када би се мештани састајали, славили и заједно обедовали. Бик, некада храњен или у новије време купљен средствима читаве заједнице, бивао је жртвован а затим куван у котлу. Забележено је и веровање да бик црвене боје обезбеђује временске прилике погодне за обављање радова у пољу.

Ова веза говеда и атмосферских појава позната нам је из јужнословенске етнологије где су управо бикови једно од учесталих отелотворења градобранитеља али и градоносаца. Овакви примери јасно се уочавају у грађи из западне Србије. Тако се у Драгачеву терање градоносних облака врши палицом за терање говеда. Док се том приликом употребљавају јединствена зазивања попут:

Устук' биче!
Не дај твојим бијелим говедима!
Наша су црна, вашу ће надјачати,
побиће ваша говеда

Еј, не дај, брате,
Станко утопљениче!
Не дај бијелим воловима
У наше њиве и воћњаке!
Ћерај и' тамо у недођин!

Поред оваквих веровања, у Србији и Македонији се бележе и обичаји о Илиндану који су готово истоветни руским. И овде ће се сељани сакупљати на посебном месту где ће заједнички бик бити жртвован, а затим скуван и послужен као део слављеничке трпезе. Ипак, услед снаге и значаја које ова животиња поседује, треба знати да ће се она појављивати као жртва и код бројних других међусобно неповезаних светковина и магијских пракси.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Никита И. Толстой - „Очeрки славянского язычества“, Индрик, Москва, 2003
Никита И. Толстој - „Бик“, Словенска митологија - енциклопедијски речник, Zepter book world, Београд, 2001
Никита И. Толстой, О.А. Терновская - „Братчина“, Славянские древности том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Никита И. Толстой - „Говяда“, Славянские древности том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Henrik Lomvjanjski - "Religija Slovena", Slovograf, Beograd, 1996

Слика:
Николай Фомин - Бык-тур

Стазом словенског наслеђа - Лада

Литература:
Башић, Ивана, „Слике у речима“, Етнографски институт САНУ, Београд, 2016
Belaj, Vitomir, "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Brückner, Aleksander, "Mitologja Polska", Instytut wydawniczy "Bibljoteka Polska", Warszawa, 1924
Велюс, Норбертас, „О семантике припева lado в литовских сутартинес“, Балто-Славянские исследования 1998-1999, Индрик, Москва, 2000, стр.189-196
Виноградова, Людмила Н., „Подблюдные песни“, Славянские древности том IV, Международные отношения, Москва, 2009
Gavazzi, Milovan, "Godina dana hrvatskih narodnih običaja", HED, Zagreb, 1988
Gieysztor, Aleksander, "Mitologia Słowian", Wydawnictwa uniwersytetu warszawskiego, Warszawa, 2006
Dragić, Marko, "Lada i Ljeljo u folkloristici Hrvata i Slavenskom kontekstu", Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Splitu 5, 2012, str. 43-62
Журавлев, Анатолий Ф., „Ой дид-ладо и его аналогии“, Πολυτροπον к 70-летию Владимира Николаевича Топорова, Индрик, Москва, 1998, стр.226-234
Круглов, Юрий Г. - „Русские обрядовые песни“, Высшая школа, Москва, 1989
Lomvjanjski, Henrik, "Religija Slovena", Slovograf, Beograd, 1996 Lovrenčević, Zvonimir, "Ladarice", Narodna Umjetnost 16, 1979, str. 137-158
Потебня, Александр А., „Объяснения малорусских и сродных народных песень“, тип. М. Земкевича и В. Ноаковского, Варшава, 1883
Преображенский, Александр Г., „Этимологический словарь русского языка, том первый А-О“, Тип. Г. Лисснера и Д. Совко, Москва, 1910–1914
Раденковић, Љубинко, „Лада“, Словенска митологија - енциклопедијски речник, Zepter book world, Београд, 2001
Раденковић, Љубинко, „"Теоними" у словенском фолклору“, Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2008, стр. 265-280
Фаминцын, Александр С. „Божества древних славян“, С. Петербург, 1884
Фасмер, Макс, „Этимологический словарь русского языка“, Прогресс, Москва, 1986
Franković, Ðuro, "Lada -'Lepi Ivo'- Ivanjdan s posebnim osvrtom na popijevke i obi;aje podravskih Hrvata u Mađarskoj", Podravina X/19, 2011, str. 119-142

Текст: Душан Божић

Нарација: Милош Костић

Музика: Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика: Душан Божић

Анимација: Милош Костић

Tонац: Стефан Гашпар

© 2017 Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

Справљање хлеба

И најосновније радње из свакодневног живота проткане су многобројном верском и магијском симболиком, ово се јасно види у различитим поступцима током припреме хлеба. Након што се умеси, хлеб бива остављен у наћве да нарасте. Већ сама посуда могла је имати магијске особине, попут пољског навода о њеном справљању у једном дану од боровог дрвета у које је ударио гром. Остављено у таквој посуди, над тестом за будући хлеб би се прво гласно цмокнуло а затим би се изговарале речи „кисни, не мисли“ како се не би оклевало и како би хлеб што брже нарастао. Додатно се пожуривало објавом да га трудна жена иска. Понегде се речима наглашавала жеља за растом хлеба што је често праћено и подизањем руке високо у ваздух. Показало се да су невербална радње ових поступака далеко постојаније, премда су очуване на широком простору. Када се испече, хлеб се прекрива и оставља да се охлади. Ово је праћено речима у којима се наглашава потреба за протоком времена како би хлеб био погодан за исхрану.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Биљана Симкић - „Магија мешења хлеба“, Српски језик 5/1-2, 2000, стр. 309-337

Фотографија:
Светослав Куцаров