Вода

Поред своје свакодневне употребе, вода се такође користила и у обредима очишћења, заштите и гатања а сматрала се и живим бићем. Широка употреба у обредима и њено симболичко значење везано је за њена својства - протицање, свежину, провидност и чистоту. Водени простор, замишља се и као граница земаљског и загробног света, иза којег бораве душе умрлих предака. У случају смрти неког члана породице, сва вода из куће би се просипала јер се веровало да се душа умрлог може настанити у њу. Вода може имати и негативну симболику у тумачењу снова где би предсказивала тугу, болест или смрт. Имитативни обред који се и дан данас очувао је просипање воде за неким како би му све лако ишло као што вода лако тече.
Текст: Костић Милош

Литература:
Л. Н. Виноградова - „Вода'', „Словенска митологија - енциклопедијски речник´´, Zepter Book World, Београд, 2001
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Слика:
Максим Сухарев - Вглубь Воды

Магијски круг

Ово је основни вид магијске заштите који се примењује код свих словенских народа, а његове корене налазимо дубоко у људској историји. Постоје бројни начини за описивање оваквог круга. Он се може начинити усецањем земље помоћу секире, ножа или плуга, обавијањем концем, конопцем или ланцима, посипањем жита, кађењем и бројним другим начинима. Када круг буде начињен све што се налази унутар описане кружнице сматра се савршеном целином, ограђено и заштићено од спољашњих утицаја. Магијски круг се у зависности од потребе описивао око појединца, места ритуала, имања или чак читавог села уколико је то било потребно. Оваква заштитничка симболика пренешена је на све предмете кружнога облика попут венца, појаса или прстена. Исту смисао имало је опкруживање или играње у колу чиме се настојао успоставити заштитни круг.
Текст: Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007

Слика:
Капище - Игорь Савченко

Бадњак

Дрво, најчешће храст, које се секло на бадњи дан и било потпаљивано на огњишту се називало бадњак. Ово је обред који је опстао до данашњих дана а његова сврха је обезбеђивање родне године и здравља у кући. По бадњак се ишло пре изласка сунца, домаћин би понео секиру, рукавице пуне пшенице и погачу. Пред дрветом би просуо пшеницу и на њему преломио погачу па половину оставио као жртву а другу половину појео. Храст се секао са источне стране и пазило се да падне на источну страну а морао се исећи или из првог или из трећег ударца. Први ивер је имао велики значај и чувао се током целе године. Бадњак се доносио пред врата а са њим се смело руковати само са рукавицама. Када би се уносио, домаћица би дрво и домаћина посипала житом, док би му се, када је бадњак на огњишту, приносила жртва у виду хране. Угарак и пепео изгорелог бадњака коришћени су за разне магијске и исцелитељске ритуале.
Текст: Милош Костић

Литература:
Н. И. Толстој - „Бадњак'' „Словеска митологија: Енциклопедијски речник '', Zepter Book World, Београд, 2001
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини'', Прометеј, Нови Сад, 1996
Слика:
Душан Божић - Бадњак

Бели град

У народној традицији Словена али и у свакодневној топонимији сусрећемо се са овим називом који према историјским изворима представља један од најраније забележених словенских ојконима. На њега наилазимо све од српске престонице па до бројних других истоимених градова широм словенског подручја. Међутим, на митолошком нивоу овај назив чува у себи много више одредница. Сам придев „бели“ у себи носи старије значење са смислом „светли“ односно „бљештећи“ и као такав одлика је посебног значаја али и највишег божанства. У обредним песмама често је описан са додатним детаљима справљеним од драгоцених метала који ће увећати његов значај и престиж. А сазнајемо и да се налази на врху брда, чиме одговара врху дрвета света, па ће сходно томе такође припадати громовнику као његово небеско утврђење. 
Текст: Душан Божић

Литература:
Мирјана Детелић, Марија Илић - „Бели град“, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2006
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008

Слика:
Иван Билибин - Остров Буян