Бадњиданска слама

Као саставни део Бадње вечери јавља се и уношење сламе у кућу. Њен значај се примећује на самом уласку у дом када особу која доноси сламу укућани обасипају житом. Том приликом она квоца опонашајући кокошку, док остали, понајвише деца, идући за њом пијучу. Слама ће бити распрострта по читавој соби. Као древнији облик јавља се посипање сламе по поду око огњишта, где би се те вечери и обедовало. У новија времена када се вечера вршила за столом слама је посипана испод али и по њему. Овако, на слами, постављена трпеза указивала је на везу са прецима као и одношење сламе на гробове на којој би се мртвима нудила храна. Током Бадње вечери у слами су остављани предмети које су укућани хтели магијски испунити плодоносним одликама сламе али и значајем читавог обреда. Потом би и укућани своје место за починак налазили на истој слами како би и сами дошли у додир са магијским. Након најчешће три дана слама је изношена из домаћинства. Она је потом спаљивана или остављана на одређеним местима попут њиве, штале или воћњака како би и на њих пренела све особине којима је испуњена.    

Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Шпиро Кулишић - „Из старе српске религије”, СКЗ, Београд, 1970
Веселин Чајкановић - „Мит и религија у Срба“, СКЗ, Београд, 1973
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996

Фотографија:
Muzeum Wsi Kieleckiej

Жрвањ

Ови велики камени котури у средишту сваког млина од старина су вршили млевење житарица у брашно. Громогласна бука коју при томе стварају лако се повезује са најпродорнијим звуком који долази са неба. Тако се и жрнови могу видети у улози каменог оружја громовника чијим трењем он производи муње док уз буку одломљена парчад падају на земљу у облику камених стрела. 

Текст:
Душан Божић

Литература:
Адам Е. Богданович - „Прежитки древняго міросозерцанія у Бѣлоруссовъ“, Губернская Фипографія, Гродна, 1895
Radoslav Katičić - "Božanski boj",Ibis grafika, Zagreb, 2008

Слика:
Душан Божић - „Жрвањ“

Дрвљаник

Ово је место на коме се смештају и цепају дрва за огрев куће, а у народу се сматра једним од „нечистих” места, попут прага, раскрсница, ђубришта и гробаља. Често, због своје граничне позиције између „свог” и ,,туђег” бива простором погодним за извођења магијских ритуала, а одлазак на ово место ноћу се избегава.
Дрвљаник се јавља као место на ком се врше различити обреди из живота појединца. Тако у Србији постоје веровања да трудница не сме ићи на дрвљаник јер би зли духови могли нашкодити нерођеном детету. Док се у Полесју на дрвљаник износи клупа на којој је лежао покојник, а у Србији се овде просипа вода после његовог купања. На дрвљанику може бити одлаган бадњак, на овом месту се могу приносити жртве или је ради заштите од вукова у њега забадана секира. На Руском Северу, ради боље муже крава, домаћице скупљају по туђим дрвљаницима иверје звано „Коровушки” или „Кравице” и стављају га у ведро за млеко.

Текст:
Селена Кривић

Литература:
В. В. Усачова - „Дрвљаник”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Мрежа

Овај предмет из рибарске свакодневице добио је и магијску примену у животима Словена. Затичемо га у свадбеним обредима северне Русије када се мрежом опасују младенци у циљу њихове заштите од злих утицаја. Док ће код Кашуба и Македонаца она бити кориштена при погребном обреду, сада како би штитила заједницу од негативног утицаја покојника. У оба ова случаја мрежа има исту улогу, она представља препреку злој сили која је принуђена да је развеже. У мрежи се тако умножава позната заштитничка улога чвора.

Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Никита И. Толстој - „Језик словенске културе“, Просвета, Ниш, 1995

Слика:
Hands - Enrico Di Girolamo