Наиме, реч ће бити о гомили на коју се одлаже органски отпад једног домаћинства. Овакво место налазимо на ободу имања а може бити названо још и „сметлиште” односно „буњиште”. Налазећи се на граници познатог и страног ђубриште ће попут раскрснице, дрвљаника, прага или моста престављати једно од стецишта како разноврсних бића тако и самих предака. Ова двојака природа огледа се у томе да се на ђубриште бацају остаци да струну и до краја пропадну самим тим оплемењујући земљиште и поспешујући плодност. Таква неодређеност места чини га погодним за извршавање различитих магијских поступака, попут кађења болесника. Првим одласком на ђубриште млада додатно потврђује своју везу са новом породицом, док се код Руса и Пољака бележи чак и пренос ђубришта приликом пресељења у нови дом. Познато је и да се у склопу пролетњих обреда ђубриште спаљује, са намером да се растерају све штеточине.
Текст:
Душан Божић
Литература:
М. М. Валенцова - „Буњиште”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
М. М. Валенцова - „Ђубре”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Marijan Stojković - "Sobna prašina, smeće, metla i smetlište", Zbornik za narodni život i običaje 30, 1935, str. 17-31.
Fotografija:
Compost - Edward
