понедељак, 3. јул 2017.

Родоскрвна свадба


Најцеловитија предаја налази се у бугарској традицији која описује "небеску свадбу". Тада долази до венчања између различитих небеских тела који су уједно и у крвном сродству, најчешће као брат и сестра.

Слично томе и у одређеним песмама пролетњег и летњег циклуса, када се говори о доласку младог божанског коњаника из далека и његовој свадби, примећујемо сличан мотив. Наиме, будућа невеста зазива своје девере који су јој уједно и браћа. Премда се деверима називају мужевљева браћа, долази се до закључка да је и њен будући изабраник уједно и њен брат.
Kukаvačica zakukuvala - kirales!
Zelenom lugu na suhom drugu - kirales!
Aj, to ni bila kukuvačica - kirales!
To je bila mlada nevestica - kirales!
Nevestica po gradu se šeće - kirales!
Po gradu šeće, deverke budi - kirales!
Devet deverkov koje brajenkov - kira les!
»Stante se gore, devet deverkov - kirales!
Devet deverkov koje brajenkov- kira les!
Juraj je došel, zelen naš juraj - kir ales!
Eto vam mene zelenom lugu - kirales!
Zelenom lugu na suhom drugu - kirales!

Овај родоскрвни чин на божанској равни може указивати на удуплавање рода, јер се сама свадба одвија на дугодневицу, у најдужем дану, у периоду када природа дарује својом родношћу.

Шумска уродица


Исти мотив биће запечаћен у одређеним источнословенским фитонимима, где назив за две различите биљке, шумску уродицу (melampyrum nemorosum) и дан и ноћ (viola tricolor), гласи Иван-да-Марья. Казује се да је овај цвет настао када се двоје младих заљубило и оженило, не знајући да су брат и сестра, те су се по сазнању преобратили у цвет где их претстављају његов плави и жути део. О томе сведочи и други назив за ове биљке - брат с сестрой. А бере се управо на Купалу, односно дугодневицу, и користи су у бројним магијским и видарским поступцима.


Дан и ноћ

Међутим и ова божанска свадба ће имати негативне последице, па ће и млада и младожења несретно скончати, о чему нас извештавају различите обредне песме. Овај аспект родноскрвног односа значајно је изражен у песмама које се баве обичним људима. Тада се додатно наглашава трагичност инцестуозног односа. У таквим песмама до споја долази из незнања, где по сазнавању истородности млади бивају спашени несреће. Управо такве песме проналазимо код свих словенских народа.

Овај мотив посебно је приметан на словенском југу, где ће достићи развиће у време Османске власти, када ће се услед данка у крви овакав сценарио бити више него могућ.
Škender se pohvali svomu gospodinu
da će ispejati iz Brinja divojku,
iz Brinja divojku, najlipču od grada.
Kada Škender pride na tu hladnu vodu,
on na vodi najde mlajehnu divojku.
- »Dobro budi prišla, mlajehna divojko.«
- »Dobro budi prišal, neznani junače!«
On mi ju uhiti za desnu ručicu,
tere ju on metne zad sebe na konja.
Kada oni pridu posred černe gore,
počela je mlada prigorko plakati.
- » Ostani mi s Bogom, malo Brinje gradu,
malo Brinje gradu, stari običaju!
Va tebi ostavjam moju staru majku
i dva brata mlada, a tretoga su mi Turci zarobili.
Moja mati ga je lvanušom zvala,
a Turci ga zovu Škendere vojvodo.«
- »Zaš mi toga nisi prije povidala
dokle smo mi bili bliže Brinju gradu?«
Kada Škender pride svomu gospodinu
, Škender mu se čini vele kruto tužen.
- » Če ti je Škendere da si tako tužan?
Ča tij e sestrica al verna jubčica?
« - »Ni m' ovo jubčica, neg draga sestrica!«
Gospodin mu reče:
- » Obuci ju što najlipše moreš
i daj joj pinez što najviše moreš
i pejaj ju miloj majki svojoj!«
Kada oni pridu preko Brinja grada,
njoj mi se klanjaju sve brinjske gospode,
»Ne klanjajte mi se, se brinjske gospode,
zač sem vam ja mlada uboga sirota
, od uboge majke, od uboga oca.«
Заједничко за све песме које обрађују тему родоскрнављења, било да се она одвија на божанском или људском нивоу, јесте указивање на негативан исход оваквог споја. Овај табу приметан је у готово свим људским заједницама и укорењен у самим људима као механизам еволутивне адаптације.

Текст: Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Табу у традиционалној култури Срба“, БИГЗ, Београд, 1980
Љубиша Рајковић - „Родоскрнављење у народним песмама тимочке крајине“, Гласник етнографског музеја у Београду 45, 1981, стр. 211-224
Татьяна А. Агапкина - „Инцест“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 2, Международные отношения, Москва, 1999
Марко Шкорић - „Биосоцијалне теорије инцест табуа“, Социолошки прегледи 38 /4, 2004, стр. 527-559.
Valeria B. Kolosova - "Ivan-da-marja", Pro Ethnologia, 2004, pp. 87-95.
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010


Слика: Душан Божић - Ток живота (детаљ)

четвртак, 22. јун 2017.

Праг


Поред врата и браве, праг је симболична граница између куће и спољашњег света и непремостива је за нечисте силе. У свакодневном животу је било забрањено задржавање или седење а исто тако и поздрављање преко прага јер се сматра да под прагом бораве душе предака. Из тог разлога се кућни праг увек настојао прећи а да се не додирне због чега се и дан данас невеста преноси преко прага. На овом месту су се и одржавали одређени обреди и вршиле магијске радње. Тако би на кућном прагу клали певца пред први улазак у кућу као и за неке празнике а исто тако би се на том месту врачало и гатало. Под прагом су се стављале чини, па се верује да ако неко ту закопа седу косу кућа ће да запусти. Братимљење иако се чешће вршило на другим местимо могло се вршити и на прагу.
Текст: Милош Костић

Литература:
А. Л. Топорков , „Праг“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика: Јасна Ковачевић – Кућни Праг

недеља, 4. јун 2017.

Нагост



Огољењем тела, човек се ослобађао обавеза према културним нормама и прибижавао природи, али и оностраном. Сходно томе, нагост је одлика и многих бића словенске митологије. Док је људима омогућавала додир са природним силама које их окружују.  Из тог разлога нагост затичемо управо код магијских ритуала. Они могу бити заштитнички, попут амајлија које су израђивали голи ковачи, кујући под пуним месецом или кошуље коју наге бабе шију у једној ноћи. Исто тако наги би се супротстављали и природним непогодама. У земљорадничкој магији поједине сетве и орања би вршили огољени како би се повезали са природом. Ову одлику би користиле и врачаре које би ритуалном голотињом ступале у везу са натприродним.

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Т. А. Агапкина, М, М. Валенцова, А. Л. Топорков - "Нагота", "Славянские древности", том III, Международные отношения, Москва, 2004


Слика:
Николай Фомин - Зеркало

понедељак, 22. мај 2017.

Стазом словенског наслеђа - Јарило


Литература:
Belaj, Vitomir, "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Босић, Мила, „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Gavazzi, Milovan, "Godina dana hrvatskih narodnih običaja", HED, Zagreb, 1988
Ефименко, Пётръ, С., "О Ярилѣ, языческомъ божествѣ русскихъ славянъ", Типография Майкова, С. Петербургъ, 1868
Zaroff, Roman ,"The origins of Sventovit of Rügen", Studia Mythologica Slavica, 2002, 9-18.
Зечевић, Слободан, "Герман", Гласник Етнографског музеја у Београду 39-40,  1976, стр.249-263
Иванов, Вячеслав В., Топоров, Владимир Н., "Исследования в области славянских древностей", Наука, Москва, 1974
Иванов, Вячеслав В., Топоров, Владимир Н., "Славянские языковые моделирующие семиотические системы", Наука, Москва, 1965
Katičić, Radoslav, "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Katičić, Radoslav, "Gazdarica na vratima", Ibis grafika, Zagreb, 2011
Лома, Александар, "Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике", Балканолошки институт САНУ, Београд, 2002
Łuczyński, Michał, "Semantika obrzędów wiosennych związanych z Mrazanną i Jarylą", Respectus Philologicus10 (15),  2006, pp. 165-176.
Robinson H. Charles, "The life of Otto apostole of Pomerania 1060-1139 by Ebo and Herbordus", The Macmillan Company New York, 1920
Соколова, Вера, "Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов", Наука, Москва, 1979
Филиповић, Миленко, "Трачки Коњаник", Просвета, Београд, 1971
Šmitek, Zmago, "Kresnik: An Attempt at a Mythological Reconstruction", Studia Mythologica Slavica, 1998, pp.93-118.


Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић

Tонац:
Стефан Гашпар

Кориштени радови:
Максим Сухарев http://vesemir.blogspot.rs/
Adrianna Konieczny https://www.behance.net/gallery/44618...
Татьяна Буйская http://duh22.deviantart.com/
Righon Amarth http://righon.deviantart.com/
© 2017 Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

недеља, 14. мај 2017.

Црнобог


У изворном спису западноевропског хроничара Хелмолда забележен као Zcerneboch, означен је једноставно божанством зла. Из истог навода остао је запамћен и обред испијања чаше у његово име, којим су му Полабски Словени одавали почаст. Поред овог извора име се јавља у неколико познијих хроника петнаестог века, мада се оне углавном позивају на Хелмолда. Док нешто раније, једна сага бележи божанство Tjarnaglofi односно Црноглав, који би се могао поистоветити са Црнобогом, иако не казује ништа више о њему. Ипак, одређење неког божанства злим нема упоришта у словенској култури, и јасно је да је то одредница самог хроничара коме су словенски обреди туђи. Но наздрављање у његово име казује нам о важности овог божанства, а о томе сведоче и забележени топоними. Корен црн- повезаће га са хтоничним, на шта упућује фраза "црна земља",  док наставак -бог поред божанског, може указивати и на удео, богатство, односно срећу. То нам допушта да у Црнобогу препознамо помесни назив за словенског божанство оностраног и  дариваоца богатства - Велеса.
Текст: Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - „О врховном богу у старој српској религиј“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Myroslava T. Znayenko - "On the concept of Chernebog and Bialobog in Slavic Mythology", Acta Slavica Iaponica Vol. 11, 1993, pp. 177-185.
Александар Лома - „Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике“, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2002

Слика:
Игорь Ожиганов - Чернобог

недеља, 7. мај 2017.

Златне ресе



Ову фразу бележимо у обредним песмама све три гране словенских народа, што нам даје за право да је означимо као прасловенску. Она се употребљава при опису врха стабла света, када орао или каква друга птица настањена на том врху, својом активношћу отреса златне ресе. При падању на земљу оне се јављају и у виду златног перја или златне росе. Потом се сакупљају и носе к златару који од њих израђује различите обредне предмете од којих су најзначајнији кључеви. Опадање златних реса, као и предмети израђени од њих наговештавају божанску свадбу. Потврду о старини овог мотива налазимо највише у балтичкој традицији али и код других индоевропљана.

Na śród dworu jawor stoi - hej leluja!
Na jaworze złota rzęsa - hej leluja!
I przylecieli rajskie ptaszęta - hej leluja!
I obtrzęśli złote. złote rzęsy - hej leluja!
I wybiegła nadobna dziewczyna - hej leluja!
I rozpuściła swój biały fartuszek - hej leluja!
I pozbierała złote. złote rzęsy - hej leluja!
I skoczyła do złotniczeńka - hej leluja!

А в поли близко дороги,
Божая, божая мати,
а все в золотi ходила,
садок сажений наострожений,
а в тiм садочку бiла постiлка,
а в тiй постiлцi кгречна дiва,
ряси серегла и там заснула.
Райски пташочки рано злинули,
рано злинули, рясу сшайнули.
Золота ряса дуже звенiла,
дуже звенiла, дiву збудила.
А дiва встала, рясу зiбрала,
зiбрала рясу, чтом до поясу,
понесла жь собi до золотника:
- А помагай Бiг золотниченьку,
золотниченьку, ремесниченьку!
А зроби жь мiнi золоту шубу,
а з обрiзочкiв золотий пояс,
а с отрусочок в срiбний перстенец,
по тiм останку перлову тканку.

Pred kućom ti bor zeleni - kolendo, kolendo!
na njem tica orle sjedi - veselo, veselo!
lijepo pjeva i besjedi - kolendo, kolendo!
Kako orle kljunom trese - veselo, veselo!
otpadaju zlatne rese - ko/endo, kolendo!
vi kupite zlatne rese - veselo, veselo!
nosite ih u zlatara - kolendo, kolendo!
da sakuje zlatne ključe - veselo, veselo!

Текст: Душан Божић, Ивана Мораревић

Литература:
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010


Слика:
Врх - Душан Божић

уторак, 2. мај 2017.

Восак



Овом материјалу се приписују заштитничка својства а употребљава се у медицини и у гатањима.
Најпознатији начин употребе воска је његово изливање у воду чиме би се, на основу добијених облика, распознавале болести, откривали злочинци, гатало о животу, смрти, удаји итд.
Исцељење болести би се вришило на тај начин што би се изговарале басме и вршиле манипулације над добијеном фигуром.
Поред медицинске употребе користио се и за превентиву, тако су људи амајлије од воска правили у облику куће, животиње , мушког и женског тела или њихових делова.
Текст: Милош Костић


Литература:
А. А. Плотникова - „Восак“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Милош Костић - Восак