Овај предмет у давној прошлости није био тако честа појава у народу, а људи су се у недостатку огледала надвијали над потоцима, бунарима, користили растопљену маст и мед. Веровало се да огледало представља границу два света – овоземаљског и оностраног. Оно је симболизoвало удвајање стварности, због чега су се људи односили према њему са великом опрезношћу, те су настале многобројне забране у вези њих. Нпр. ноћу и за време олује се не огледа, труднице се пред порођај не огледају, као и деца у првој години; када дође до смртног случаја у породици сва огледала би се прекривала. Огледало се такође користило у гатању и комуницирању са загробним светом, али и као заштита од злих сила. Веровало се да ако се нечиста сила одрази у огледалу, она губи своје магијске способности. Као заштитно средство, огледала су причвршћивана изнад врата куће, стављана у колевку, жене и девојке су их носиле на себи, а била су присутна и у свадбеним обредима.
Текст: Александра Божиловић
Литература:
С. M. Толстој - ,,Огледало“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Фотографија:
Alessio Albi
Нема коментара:
Постави коментар