Бршљан

Веровало се да ова зимзелена биљка пузавица, називана још и брштан, британ и пљушт, има чаробна својства. Наиме, она игра улогу посредника између људског света и натприродних бића. У јужној Србији и Македонији, дрво на којем je растао бршљан сматрано je за вилинско (тј. мислило се да се виле крију у њему).

Предања нам казују да бршљан има моћ да одбије нечисте силе и зле утицаје, па је често кориштен као заштита: стављан је у дечије колевке, млада и сватови су се њиме украшавали, такође бршљаном су кићене и куће о празницима. Распрострањена је примена бршљана у свадбеним и погребним обичајима, нарочито за време Јариловог и Бадњег дана. Код словенаца у покладним поворкама, једно од маскираних лица карневала називано je „ta mršlanast” (бршљанасти), jep je било сасвим увијено у бршљан.

Такође, ова биљка је имала примену у љубавној магији, нарочито у прорицању. Девојке би, уочи одређених дана, откинуле грану од бршљана на који је пао последњи зрак сунца, и савијајући је у венац говориле би: „Сунашце на заходу... дај да у сну видим свога суђеника”, или „Зелени венче, ти ћеш се осушити, ако не доведеш мог суђеника да те скине” и с тим венцем легле би да спавају, не би ли у сну виделе свог младожењу. Бршљан се користио као лек од од главобоље, мамурлука, краста, отока, опекотина, живих рана итд, и био је симбол здравља и дуговечности.

 Текст: Александра Божиловић

Литература:
Веселин Чајкановић - „Речних српских народних веровања о биљкама”, Српска књижевна задруга, 1985
В. В. Усачова – „Бршљан”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Фотографијa:
Владимир Ћосић