У народној традицији, киша је предмет поштовања и магијског утицаја а власт над њом је приписивана бићима са оног света а најчешће утопљеницима који су сматрани за предводнике облака. Иако је за усеве прекопотребна, некада би киша могла да направи и штету па су тако постојали обреди за њено призивање и за заустављање. Како би растерали градоносне облаке, људи се обраћају последњем утопљенику из села, молећи га да одведе своја ,,говеда’’ односно облаке са њива или би у двориште бацали јаје или неки метални предмет.Исто тако, у периоду суше, људи би одлазили до извора освећивали воду и њоме поливали себе, пастира или трудницу у циљу призивања кише. Такође, растурали су мравињак уз речи ,,колико мрава – толико кише’’. Један од најпознатијих обичаја са таквим циљем су биле поворке додола.
Текст: Милош Костић
Литература:
С. М. Толстая, „Киша“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Слика:
Mihály Attila Kazsuba, National geographic
Нема коментара:
Постави коментар