Бдење

Ова обредна радња се вршила за време најважнијих догађаја у животу као што су порођај, свадбе и сахране али и за време празника. Намерно суздржавање од сна али такође и блажи облици забране спавања, као што су касно одлажење на спавање, рано устајање, спавање без јастука или спавање са светлом, везано је за представе опасности сна по човеков живот а имало је и заштитничку улогу. Бдење поред породиље, којој такође није било дозвољено да спава одмах након порођаја, и њеног детета имало је за циљ да их заштити од злих духова како не би заменили дете. Познато је и бдење другарица испред собе младенаца прве брачне ноћи док су често и гости остајали будни. Бдење поред покојника је потреба да се он заштити од нечисте силе а буђење укућана када пролази погребна поворка има за циљ да спречи покојникову душу да поведе са собом и душу онога ко спава.
У календарском циклусу позната је забрана спавања на Бадње вече, где се бдило испред бадњака и пазило се да се ватра не угаси.

Tекст: Милош Костић

Литература:

А. В. Гура - ,,Бдење'', Словенска митологија - енциклопедијски речник´´, Zepter book world, Београд, 2001

Слика:
Максим Сухарев - Зимние звезды