Из српског предања нам је познато да се на сусрету зиме и пролећа буди шумски господар - медвед. Устајањем из свог брлога он предсказује одређене временске услове. Наиме, уколико тог јутра види своју сенку враћа се натраг у јазбину да спава и зима се додатно продужава, ако ипак не види сенку и остане напољу тада се очекују и топлији дани и бржи долазак пролећа. Сличан датум буђења знају и подтатрански Пољаци. Међутим, код Белоруса се ово догађа тек месец дана касније, они овај дан буђења називају "камаедзіца". Тада се спремају посебна јела која се као дарови приносе медведу. Јасно је да се медвеђи зимски сан изједначава стањем мировања целокупне природе, стога и медвеђе буђење наговештава поновну обнову саме природе.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Urszula Janicka-Krzywda - "Motywy przyrodnicze w legendach o Matce Bożej na Polskim Podkarpaciu", Peregrinus Cracoviensis 4, 1996, str. 93-102
Эдвард М. Зайкоўскі - „Месца Вялеса ў дахрысціянскім светапоглядзе насельніцтва Беларусі“, НАНБ, Мінск, 1998
Слика:
Олег Гуренков - Комоедица
Нема коментара:
Постави коментар