У српским крајевима, приликом првог ступања у младожењину кућу млада извршава низ обредних радњи под вођстом свекрве. Ово започиње већ на вратима дома када млада води рачуна да не нагази кућни праг, који представља границу између спољног света и домаћинства. Налазећи се на међи, у неодређености, праг је место где обитавају преци дома. Зато млада након уласка довратак маже медом и љуби пређени праг, тако даривајући претке и исказујући им поштовање. Наредни поступак је обилажење око огњишта, кућног стецишта предака, које млада опходи три пута у смеру сунца а затим џара ватру, дарује огњиште или га љуби, у зависности од краја. Овим радњама она се додатно приближава прецима и изједначује са домаћицом. Долазећа ноћ такође представља гранични период који за младу симболизује одвајање од девојачког и улазак у нову породицу. Стога се она у овом периоду додатно штити. Са поступцима се наставља рано ујутру када млада одлази по воду, претходно дарујући извор. Такође чисти кућу након чега ће свекрва изнети смеће. Преостаје још да се изврши „убрађивање“ односно да се припреми посебно оглавље, добијено од свекра и свекрве а које ће указивати на нови статус младе. За то време свекрва изводи посебну игру зазивајући претке са којима се дели прва заједничка трпеза. Овиме млада постаје део домаћинства.
Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић
Литература:
Бојан Јовановић - „Магија српских обреда“, Просвета, Ниш, 2001
Веселин Чајкановић - „Свекрва на тавану“, Гласник етнографског музеја у Београду VI, 1931, стр. 1-10.
Слика:
Шарац-Момчиловић, Вера - „Чија је ово капа?“, Етнографски музеј, Београд, 2006.
Нема коментара:
Постави коментар