Димњак

 Овај део куће заузима веома битно место у великом броју како годишњих, тако и магијских ритуала и гатања али и у склопу свадбе.
  За димњак се верује да представља место преко ког вештице, вампири и разни злодуси (али и суђенице) улазе у дом. С тога се као заштита од истих на димњак ставља глогов колац или грану.
  Након сахране укућани загледају димњак, да се не би плашили покојника; представља и пут одласка душе умрлог у загробни свет, а домаћица ,,храни'' умрле бацајући им на Бадњи дан остатке вече у димњак. Хучање ветра у димњаку се тумачи као јецај умрлог, преклињање за свој помен. Уколико се на димњаку примете сова или гавран, то предсказује смрт у кући.
  Код Јужних Словена, а нарочито Бугара, за време ,,Вучијих дана'' присутан је ритуал чија је улога обеснаживанје вукова који се састоји из закуцавања клина у димњак, замазивања глином или свежом балегом. На,,Медвеђи дан'' у димњак се приносила жртва медведу у виду зрна кукуруза или свежег хлеба.
  Када девојке желе гатати о браку, оне отварају димњак и постављају питања или изговарају љубавну басму када желе опчинити младића.
 Као део свадбених ритуала, млада при првом уласку у кућу обилази три пута око огњишта и гледала кроз димњак.

Текст:
Селена Кривић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Елена Е. Левкиевская -,,Димњак“, ,,Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter Book World, Београд, 2001

Слика:
Miró Johannes - Witch's House