Ово је место на коме се смештају и цепају дрва за огрев куће, а у народу се сматра једним од „нечистих” места, попут прага, раскрсница, ђубришта и гробаља. Често, због своје граничне позиције између „свог” и ,,туђег” бива простором погодним за извођења магијских ритуала, а одлазак на ово место ноћу се избегава.
Дрвљаник се јавља као место на ком се врше различити обреди из живота појединца. Тако у Србији постоје веровања да трудница не сме ићи на дрвљаник јер би зли духови могли нашкодити нерођеном детету. Док се у Полесју на дрвљаник износи клупа на којој је лежао покојник, а у Србији се овде просипа вода после његовог купања. На дрвљанику може бити одлаган бадњак, на овом месту се могу приносити жртве или је ради заштите од вукова у њега забадана секира. На Руском Северу, ради боље муже крава, домаћице скупљају по туђим дрвљаницима иверје звано „Коровушки” или „Кравице” и стављају га у ведро за млеко.
Текст:
Селена Кривић
Литература:
В. В. Усачова - „Дрвљаник”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Нема коментара:
Постави коментар