Ово жбунасто дрво из породице ружа се најчешће везује за позитивну симболику: здравље, богатство и успех. Иако, као бодљикава биљка, поседује заштитне магијске особине, шипак се сматра ,,нечистим'' јер расте на граници ,,свог'' и ,,туђег'' света, те се сади као ограда.
У Македонији се најопаснијим сматра пољски шипак, где се зле силе скупљају и под којим се никада не одмара или лежи. У оквиру свадбеног обреда, шипкова грана се користи за свадбени барјак или венац, ради заштите младенаца, приликом чијег сечења се код дрвета остављају хлеб, ораси и просипа се вино. За заштиту деце од вештица, у Србији, у одећу им се зашива шипков плод. У Словачкој се, када се сматра да је домаћинству причињена штета бајањем, у кући се ложи ватра и зидови се шибају шипковим прутом. Чај од шипка се веома цени у Русији, где се сматра да има чудотворну снагу и да може чак и да поврати младост.
Текст:
Селена Кривић
Литература:
В. В. Усачова - „Шипак”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Слика:
Виктория Помазкова - Шиповник в саду
Нема коментара:
Постави коментар